Двије деценије од егзодуса Срба

Скроро четири године сарајевски Срби бранили су своја огњишта,да би их једним потезом пера у Дејтону изгубили. Више од 120 хиљада Срба у марту 1996.године кренуло је на пут неизвјесности,остављајући за собом имања и куће.Неки од њих остали су у тада Српском,а данас Источном Сарајеву.

,,Шта да кажем а да не заплачем?Када све ово погледам обузме ме туга.Само онај ко је напустио Сарајево зна шта је град'',каже бивши Сарајлија Милорад Ћосовић.

,,Тешке су успомене,врло тешке,али са својим народом је најљепше живјети без обзира на све што смо преживјели'',сматра Гордана Јокић која је у марту 1996.године напустила Илиџу.

,,Сарајево,онакво какво ми знамо и из којег смо протјерани више није тамо гдје је некада било'',каже потпредсједник Народне Скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић и истиче да је сада Сарајево тамо гдје живе сарајевски Срби:,,Право Сарајево сада је у Источном Сарајеву и широм Републике Српске,али и широм Србије,Европе и свијета.

Желим да поздравим све сарајевске Србе,ма гдје да сада живе и да им поручим да не смијемо заборавити егзодус сарајевских Срба.Никада не треба да престанемо говорити о ономе што нам се десило'',каже Караџићева.

У рату одбрањена али у миру изгубљена сарајевска насеља са народом су напустили и свештеници Српске православне цркве.Међу њима је био и отац Војо Чаркић,од миља зван поп Жућо,који је на првој борбеној линији са српском војском провео све ратне годне.

,,Ми смо морали напустити Грбавицу.После јуначке одбране српска војска се морала повући.Данас,када гледам ове слике,видим да многе ни рођена мајка не би препознала,толико смо се промијенили за ових двадесет година'',каже отац Војо.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија истиче да  је ово прилика и да се сјетимо и одамо признање онима који су одбранили Српско Сарајево.,,У одбрани овог простора погинуло је више од четири хиљаде војника,три и по хиљаде је рањених а око 5 хиљада још се воде као нестали.

Желимо да се зна истина о страдању Срба у Сарајеву.Ти људи нису могли остати да живе у Сарајеву,на својим огњиштима,јер им је послата јасна порука да ту нема мјеста за оне који су учествовали у отаџбинском рату'',каже Самарџија.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума Сарајево је напустило вше од 120 хиљада Срба.Раније,у току рата из града је успјело изаћи неколико десетина хиљада сарајевских Срба,али је на хиљаде Срба у том граду нажалост убијено и нестало.

У Сарајеву је прије рата живјело око 200 хиљада Срба,што га је након Београда,чинило највећим српским градом у бившој Југославији.

(БН ТВ)