Научници скенирали мозак на ЛСД-у

Научни тим са Империјал колеџа у Лондону је скенирао мозгове 20 добровољаца којима су једног дана убризгали 75 микрограма диетиламид лизергинске киселине (ЛСД), а другог дана дали плацебо.

Открили су да је дрога не само утицала на већу повезаност делова мозга који уобичајено изводе специјализоване функције, већ су се многи од тих делова укључили у обраду визуелних података, што је довело до комплексних халуцинација налик на снове.

Тако су добровољци говорили да “виде затворених очлију”, а и скенирање је показало да је мозак обрађивао визуелне податке иако су им очи заиста биле затворене.

Тако “повезанији” мозак може да објасни зашто корисници ЛСД-а често описују осећај “јединства са универзумом” и говоре о томе да тај осећај траје након што престане дејство дроге.

Према речима научника, ради се о веома битном открићу за неуронауке.

“Ово откриће је за неуронауке оно што је Хигзов бозон за физику елементарних честица”, каже научник Дејвид Нат.

Научници су чекали 50 година на овај тренутак, јер је било веома тешко вршити испитивања откако је ЛСД забрањен 60-их година прошлог века.

“Први пут можемо заиста да видимо шта се дешава у мозгу током психоделичног стања и да боље разумемо зашто ЛСД има тако јак утицај на самосвест кориснима, али и на музику и уметност”, рекао је Нат.

ЛСД је први пут синтетисан 1938. године, али његова дејства нису била позната до 1943. године. Његово масовно коришћење током 50-их и 60-их година прошлог века и бројне лоше последице халуцинација довеле су до забране.

Међутим, нова открића би могла у будућности да доведу до коришћења ЛСД-а и сличних хемикалија у психијатрији, а нарочито у лечењу одређених типова депресије и болести зависности.

Блиц