Хрватска по стандарду испод 1989. године

Економски аналитичари упозоравају да би се разлика у стандарду између Хрватске и земаља Источне Европе могла удвостручити.

Према економским графиконима, Хрватска се од 1989. године "није помакла с мјеста" и знатно заостаје за другим транзиционим земљама.

Аналитичар Свјетске банке Марчин Пјатковски показује у студији да хрватска економија стагнира, то јест да је у благом минусу у односу на 1989. годину, док је најуспјешнија Пољска, чији је БДП од 1989. до 2013. године удвостручен.

Да Хрватска има озбиљне структурне проблеме, видјело се и током посљедње кризе, јер је међу земљама ЕУ најспорије изашла из рецесије у којој је била чак шест година, наводе економски портали.

Стопе раста које су сада присутне /испод два одсто/ нису довољне ни за сервисирање камата на јавни дуг, а поготово нису довољне да би се значајније осјетиле на тржишту рада, односно смањиле незапосленост.

И гувернер Хрватске народне банке Борис Вујчић упозорава да би Хрватска због "тромости привреде" могла у будућности да постане знатно сиромашнија у односу на упоредиве земље Средње и Источне Европе, попут Летоније, Словачке и Пољске.

Европска комисија оцјењује да Хрватска има најлошије изгледе раста у дугом року.

У позадини таквих кретања јесте ниска стопа запослености, која је у Хрватској, након Грчке, најнижа у ЕУ, као и врло низак раст продуктивности рада.

(Срна)