Парастос за убијене Србе у Брадини

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина одржаће у сриједу, 25. маја, помен у знак сјећања на страшни дан прије 24 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села.

Тада су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а Храм Вазнесења Господњег запалили и срушили.

Парох коњички јереј Милан Бужанин наводи да је покровитељ овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Он истиче да би у обновљеном Храму Свету архијерејску литургију требало да служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

Према његовим ријечима, након литургије биће служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, који се налази у порти храма.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини.

У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао.Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.

Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана "саплитали о лешеве најмилијих", као и да је "команда хрватске и бошњачке паравојске платила нека лица ромске националности који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву /већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање.

Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.

Извор: СРНА

Фото: архив