Сукоб владике и власника Етно-села

Хризостом, владика зворничко-тузлански, недуго након што је 13. јула 2013. године устоличен на то мјесто, почео је доводити своје Папке из других епархија. Они су преко ноћи добијали звања, док је свештенство и монаштво, које је Хризостом затекао у Епархији зворничко-тузланској, било запостављено, а неријетко и прогоњено.

Маслине и уље

Један од првих папака пристигао је из Митрополије црногорско-приморске. Ријеч је о јеромонарху Јефрему, којег је Амфилохије намјеравао рашчинити због проневјере велике своте новца из касе манастира Режевићи, у којем је Јефрем био управитељ.

Јеромонах Јефрем је извршио превару у послу са маслинама и маслиновим уљем.

“Немој случајно да ми га враћаш”, поручио је Амфилохије Хризостому, када је овај превео у своју епархију поменутог “подвижника”.

Није Хризостом довео Јефрема без ваљаног разлога. Циљ му је био да преко њега удари на етно-село “Станишић”, чији је власник Борис Станишић.

Борис Станишић је унутар ентно-села подигао манастир, који је заједно са храмом Светог Николе и Конаком уговором уступио Српској православној цркви.

Хризостом, који је веома грамзив, видио је прилику да добро заради у Станишићевом етно-селу. Он одмах јеромонаха Јефрема поставља за настојатеља, а убрзо и за игумана Свете породице у етно-селу “Станишић”.

Манастирски приход за проводе

Од тог тренутка сав манастирски приход узимају игуман Јефрем и владика Хризостом, користећи га за личне сврхе, док у Епархију не иде ни марка.

Епархијска контрола не смије да изврши увид у финансије, а интересантно је да манастир после постављења Јефрема за игумана ништа више не купује у епархијском магацину за потребе сопствене продавнице.

Сви остали манастири из Црквене општине морају то чинити и плаћати робу по енормно високим цијенама Еперхији.

План напада на Бориса Станишића

Након што се Игуман Јефрем устоличио, са Хризостомом прави план напада на ктитора манастира Бориса Станишића и његову породицу.

Осим ширења најгрознијих прича о овом уваженом привреднику, ишли су тако далеко да на литургији никада нису помињали упокојене оца и брата г. Станишића, чији се гробови налазе поред храма.

Игуман Јефрем познат је по томе што воли да путује, али и да се проводи по кафанама и баровима у Србији и Хрватској. Новац му је, као и Хризостому, стално потребан.

Како би дошли до пара они руше крстионицу манастира (која је подигнута у духу руске црквене архитектуре) и праве продавницу, нарушавајући тако и изглед и манастира и цијелог комплекса.

Праве и туристичку (поклоничку) агенцију "Путеводитељица", коју смјештају у дотадашњем епископском конаку.

Борис Станишић је у неколико наврата тражио састанак са Хризостомом, али је овај одбијао да се сретне с њим.

Бацање икона

Дара је превршила мјеру када су Хризостом и игуман Јефрем кренули у изградњу кафане код манастира, након чега се Борис Станишић обратио директно патријарху Иринеју.

У писму Иринеју Станишић се позвао на дародавни уговор између њега и Епархије у којем стоји да “дародавац има право да тражи поврат дара уколико прималац поклона промијени намјену манастира”.

У овом случају Епархија је та која је нарушила уговор, јер је игуман Јефрем крстионицу претворио у продавницу, а у конаку је отворио и туристичку агенцију.

Да је ријеч о богохулнику, а не о свештеном лицу, потврђује и чињеница да је избацио и иконе из крстионице.

Патријарх Иринеј је схватио да ће доћи до страшног скандала (бар је нешто схватио) ако све не прекине, па је позвао Хризостома и наредио му да се све врати у првобитно стање. Хризостом се, наравно, правио невјешт, рекао да није упућен о чему се ради, али игумана Јефрема није уопште казнио.

Путеводитељица

Поклоничко-туристичка агенција Епархије зворничко-тузланске под именом “Путеводитељица” почела је са радом 4. августа 2014. године. Представљена је као чудо од којег ће Епархија имати огроман приход.

Убрзо су увидјели да је ријеч о пропалом послу, од којег не могу обезбиједити плате и доприносе за двоје запослених, па је Хризостом расписао да све парохије морају организовати поклоничка путовања искључиво преко “Путеводитељице”.

То је и учињено, а игуман Јефрем је подигао цијене за 300 посто.

Примјера ради, обилазак манастира на Озрену коштао је 4 до 5 КМ, а Хризостом и игуман Јефрем су цијену подигли на 15 КМ.

Међутим, ни то није помогло да “Путеводитељица” постане профитабилна, јер вјероучитељи немају образа да дјеци наплаћују толики новац, свјесни да већина становништва живи у веома тешким условима.

Хризостом и игуман Јефрем се нису предавали. Од поклоничке туристичке агенције праве праву туристичку агенцију и нуде аранжмане на црногорском приморју.

Нажалост, мало ко је преко њих отишао да се сунча, јер су она два радника Агенције (туризмолог и секретар) отпуштени, а “Путеводитељица” је у тешком минусу.

Преваре приликом изградње храма “Светог Пантелејмона”

Није игуман Јефрем једини Папак којег је довео Хризостом.

Од Григорија је преузео протонамјесника Синишу Шаренца. О каквом се преваранту ради, најбоље свједочи податак да га је Григорије Хризостому препустио без ријечи.

Протонамјесник Шаренац чим је прешао у Еперхију зворничко-тузланску почео је финансијски да шара, па је наговорио Хризостома да крену у изградњу храма Светог Пантелејмона на коридору у Бијељини.

За само двије године, Шаренац се задужио 300.000 КМ и то цца 200.000 је дужан предузећу “Бук промет”, а остатак фирми “Призма”.

Дужан је чак и једној лимарској радионици.

Поменуте фирме пријете тужбама, али Хризостом и Шаренац не хају. Намјера им је да све пребаце на Црквену општину, као што је то Хризостом чинио и док је био епископ бихаћко-петровачки.

Свом насљеднику Атанасију оставио је дуг од миллион марака. (наставиће се)

Блог Слободан Васковић