Дирљива исповјест сина Бате Живојиновића

Он је за “Блиц” рекао да му то тешко пада. Са оцем је последњих година и дана разговарао преко Скајпа.

"Видело се да му је тешко и да је имао јаку жељу да ме види уживо, видело се то по њему. Мени је страшно тешко што нисам могао да видим оца, али, нажалост, ту не могу ништа да променим", каже Живојиновић.

По чему ћете памтити свог оца и како ћете га се сећати?

- По његовој доброти то је прва асоцијација, то је човек који је био невероватно добар отац пре свега. Био је велики не само као отац већ као човек, разговоре с њим ћу памтити док сам жив.

Како су изгледали ти разговори?

- Разговори с њим су увек били кратки и конкретни. Знао је када и шта треба да ми каже, био је прави отац који је знао када треба да грди, а када да хвали. То су били мушки разговори, у зависности од теме до теме. Као што сваки отац зна да васпитава своје дете, тако је он мене. Имао је једну озбиљност, суштину, тежину и благост које је све време држао. Никада ми није наметао ауторитет, васпитавао је мене и сестру аргументима, а не лажиним ауторитетом. Учио ме је сваким даном како да будем човек.

Ко је био стожи, Лула или Бата?

- Лула је била строга, она је проводила највише времена са нама и нормално да је била строжа јер је са малом децом, односно нама имала више ситуација у којима је требало да интервенише. Обоје су били сјајни родитељи, срећан сам што су наши родитељи.

Како је сада Лула?

- Као и свака породица. Лула плаче, то су тешки тренуци кроз које пролазимо. Нема ту неких сада посебних речи које би исказале нашу тугу и бол.

Извор: Блиц

Фото: Приватна архива