Формира се Фонд за санацију банака у БиХ

Пројектом јачања банкарског сектора у БиХ који проводи Свјетска банка предвиђено је и јачање супервизије банака односно ентитетских агенција за банкарство, а Свјетска банка је спремна да надлежним институцијама у БиХ за овај пројекат одобри 60 милиона долара.

Када је у питању формирање Фонда, како сазнајемо, предвиђено је да њиме управља Агенција за осигурање депозита БиХ, али би сваки ентитет имао свој подрачун на који би банке уплаћивале новац у Фонд.

Поступак реструктурирања банака водиле би, такође, ентитетске агенције за банкарство.

„Тим Свјетске банке је поново нагласио важност укључивања општих принципа о покретању кориштења Фонда за осигурање депозита за намјену санације у закону о банкама. Што се тиче фонда за санацију, тим Банке је напоменуо да се у ФСАП-у предвиђа стварање јединственог фонда, као средњерочни приоритет, и нагласио неопходносе спровођења детаљне студије о користима и трошковима различитих опција за Фонд које су доступне у међународном прихваћеном оквиру, уз истовремено узимање у обзир свих специфичности земље“, наводи се у тајном Извјештају Тима Свјетске банке за техничку подршку финансијском сектору БиХ који је у посједу ЦАПИТАЛ-а.

Са циљем оцјењивања стања у банкарском сектору БиХ већ је покренута ревизија девет банака, и то четири у Републици Српској и пет у Федерацији БиХ, које су од 2012. до 2014. године имале раст кредитирања више од десет одсто или које су биле под појачаном супервизијом у прошлој години.

По препоруци Свјетске банке ревизију раде ревизорске куће из „велике четворке“ коју чине“Делоитте“, „Прицеwатерхоусецооперс“ и „Ернст & Yоунг“ и КПМГ.

Из Републике Српске су имали замјерке на приједлог сматрајући да су те куће прескупе, али Свјетска банка је била јасна да то „морају бити фирме са потребним нивоом капацитета и независности, те да се банкама не смије дозволити да изаберу домаће или међународне ревизоре нижег ранга“.

Аутоматски у систему депозита

Што се тиче Агенције за осигурање депозита, осим скраћивања рока исплате депозита банака у ликвидацији на максимално 30 дана, новина је и то да би банке убудуће требало аутоматски да буду у систему осигураних депозита, након што им Агенција за банкарство да дозволу за рад, односно да дозвола за рад буде условљена укључивањем у систем осигурања.

У Извјештају о провођењу Пројекта јачања банкарског сектора наведено је и да је „рјешавање неквалитетних кредита и даље питање од кључне важности за ишчишћавање биланса банака и подстицање новог позајмљивања привреди“.

„Као надградња на текућим реформама оквира за несолвентност у РС, коју је Групација Свјетске банке подржала кроз Програм савјетовања о рјешавању дуговања, као и усвајане закона о банкама, који ће обезбиједити правну јасноћу у вези са продајом НПЛ-ова трећим лицима, договорено је да ће Групација Свјетске банке спровести и мапирање НПЛ-ова са циљем пружања подршке надлежним институцијама у развоју алата и подстицаја за олакшавање реструктурирања и рјешавања дуговања, као и усвајању смјерница за вансудско реструктурирање“, наведено је у програму.

Агенције за банкарство Републике Српске и Федерације БиХ требају да успоставе и операционализују посебне јединце за санацију банка у складу са новим законом о банкама. Обе агенције морају да усвоје интерну методологију оцјењивања планова опоравка и након тога да оцијене планове опоравка свих банака.

„На основу дискусија које су одржане у току мисије, надлежене институција и Банка су се сагласиле да би имплементација оквира за резолуцију банка, као што се предвиђа нацртима закона о банкама, требало да буде једна од примарних реформских области у склопу нове операције позајмљивања“, наводи се у Извјештају мисије за техничку подршку финансијском сектору БиХ са јасном напоменом да су документи Свјетске банке јавно доступни, али да ће овај „остати необјављен“.

Бајић: Зашто да добре банке спашавају лоше?

Директор НЛБ банке и члан Управног одбора Удружења банака БиХ Радован Бајиће каже да је оснивање Фонда за санацију банака спомињано као могућност, али да се даље од тога, према његовим информацијама, није ишло. Сматра да је успостављање таквог фонда непотребно.

„Зашто би наша банка и акционари донијели одлуку да дајемо новац за неку лошију банку, каквог то смисла има? Ми имамо Агенцију за осигурање депозита и то је, по мом мишљењу превише, зато што су ту укључене банке које нису требале да буду укључене. У сваком случају то је само захтјев Свјетске банке да државе мало одговорније контролишу банке“, казао је Бајић.

Извор: ЦАПИТАЛ