Дужина секунде ће ипак бити промијењена?

Скоро 50 година, дужина секунде дефинисана је на исти начин. Истраживачи у Њемачкој вјерују да су пронашли метод функционисања часовника, који би био до сада најпрецизнији. Како наводе „био би толико прецизан, да би, у случају да мери вријеме од Великог праска (од пре 14 милијарди година) каснио само 100 секунди".

Успон науке и технологије условљава све већу прецизност у мјерењу времена. Мјерење времена и тачност од великог су значаја за напредак технологије и координацију, планирање и одржавање активности када је реч о великим групама људи.

И док би у свакодневном животу људи тешко примјетили минималне разлике због различитог, модернијег метода мјерења времена, откриће може бити важно за тачност у раду ГПС навигационих система, електро-мрежа и у функционисању компјутерских финансијских мрежа.

Нов начин мјерења времена условио би промјене у трајању основне јединице рачунања времена - секунде, а самим тим и минута и сата у, наравно, минималном опсегу.

Грешка мања од 0,2 наносекунде

Традиционално, рачунање времена засновано је на идеји клатна. Почев од 1967. године, прихваћена дефиниција секунде каже да је то "трајање од 9.192.631.770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133". Међутим, очекивана грешка код таквих часовника је једна наносекунда на сваких 30 дана.

Рад објављен у часопису „Оптика" описује нови сат који користи атоме стронцијума и метод израчунавања дужине секунде који смањује грешку на мање од 0,2 наносекунди током 25 дана.

Др Кристијан Гребинг из њемачког Националног института за метрологију, гдје се ради на новом сату, каже: "Оно што смо показали је први корак ка глобалном побољшању мјерења времена. Наша студија је прекретница у смислу практичне примјене оптичких сатова".

Оптички сатови, који користе ласере за праћење атома или јона у вакуумској комори која је заштићена од спољних утицаја, познати су већ неко вријеме, али су оптерећени проблемима јер су технички компликовани и постоји ризик од престанка њиховог рада.

Друга могућа верзија у промјени рачунања времена користи различите елементе, као што су јони и атоми алуминијума умјесто стронцијума.

Др Гребинг наводи да је нови метод показао да би већ могао да функционише на практичан и користан начин, али је додао да би формално редефинисање дужине секунде могло да се одложи за још око 10 година.

(РТС)