Сарајево: Оптужбе и осуде на Самиту 100

У заједничкој изјави политички лидери Југоисточне Европе су се сагласили да треба заборавити реторику која враћа у прошлост и окренути се ка будућности, али већ на конференцији за новинаре бошњачки лидер Бакир Изетбеговић, оправдавајући изјаву бискупа Фрање Комарице који је Бањалуку упоредио са Блајбургом, Републику Српску назвао је парадржавом.

Ако је стабилност кључ напретка региона како тумачити пораст национализма у Хрватској, питали смо након састанка лидера Брдо-Бриони процеса хрватску предсједницу Колинду Грабар-Китаровић упозоривши да национализам у Хрватској негативно дјелује на оно мало преосталих Срба у тој држави, али и на Србе у сусједству.

То смо илустровали чињеницом да је изјаву бискупа Комарице, који је упоредио Бањалуку и Блајбург, подржао потпредсједник хрватске владе и предсједник ХДЗ-а Томислав Карамарко.

Китаровићева је одговорила да не жели да коментарише изјаве званичника, јер се често извлаче из контекста, али је истакла да у Хрватској постоје одређени процеси али нема, како је рекла усташтва. По њеном мишљењу то су само спорадични инциденти.

"У Хрватској се води демократска расправа. У тој расправи ја осуђујем све тоталитаризме од усташтва, фашизма и нацизма до комунизма, југословенског комунизма који исто тако треба осудити'', истакла је Грабар-Китаровић.

Иако наше питање о хрватском национализму није било упућено предсједавајућем Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу он је на крају конференције за новинаре инсистирао да да свој коментар. Није му јасно зашто се, како каже, напада и прозива бискуп Комарица и зашто неки траже његово извињење. Упитао је да ли се може дати неко друго поређење за оно што су Бошњаци и Хрвати доживјели у Бањалуци.

"Из тог града су систематски одстрањени Хрвати и Бошњаци. Назовите то како год хоћете, поредите то са Блајбургом или нечим другим али људи су систематски од стране државе истјерани из својих домова, из Бањалуке. 16 џамија је у организацији државе, односно тадашње парадржаве, срушено. Сада је проблем нешто што је рекао Комарица'', каже Изетбеговић.

Изјава Бакира изетбеговића је за сваку осуду, сматра српски члан Предсједништва Младен Иванић и подсјећа да је то супротно уобичајеном и нормалном начину функционисања Заједничких институција БиХ.

"Апсолутно непримјерено, непотребно и неваспитано'', каже Иванић коментаришући Изетбеговићеву изјаву и додаје:

"То је само једна у низу ствари које се догађају у посљедње вријеме. Једна политичка концепција, прије свега ова бошњачка, сматра да само она има право на БиХ. Нема од тога ништа и зато не треба да их чуде моји сљедећи потези који ће врло јасно показати да није осве онако као што мисли Изетбеговић. Овакав пристип руши могућност било каквог повјерења поготово ако узмете у обзир начин на који је донесена одлука о попису. То је прво прегласавање од како је формиран овај Савјет министара али вас увјеравам да ће бити и посљедње. Онима који су били увјерени да ће овим прегласавањем обезбиједити неку промјену БиХ поручујем од тога нема ништа''.

Иначе процес Брдо-Бриони највише је пажње привукао због доласка предсједника Србије Томислава Николића у Сарајево, први пут како је изабран на ту функцију, а након два отказивања званичне посјете, а на питање да ли очекује да га дочекају као српског премијера Александра Вучића у Сребреници прије годину дана одговара:

"Надам се да се нигдје у свијету неће десити да када вам у посјету дође предсједник владе пријатељске државе доживи тако нешто. То је за нас био шок, али смо ми из тога изашли не кварећи односе са БиХ, пребацујући то на групу екстремиста. Ипак то не може бити оправдање за домаћина".

Николић је додао да ће сигурно доћи поново у Сарајево, али је на Предсједништву БиХ да одлучи да ли позив остаје отворен или не те да ли гарантују безбједност.

Први пут, на захтјев Бакира Изетбеговића због хапшења Насера Орића у Швајцарској, а потом због избора у Србији .Николић би наводно у званичну посјету БиХ требао доћи на јесен.

Пажњу јавности привукао је и сусрет Предсједника Сербије и хрватске предсједнице чија земља већ мјесецима кочи отварање поглавља 23 у преговорима Србије и Европске уније. Компромис је наводно постигнут, али...

На састанку политичких лидера Брдо-Бриони процес говорило се и о европским интеграцијама. Словеначки и италијански председници потврдили су да се Европска унија суочава са властитим проблемима и да тренутно не размишља о проширењу.

Међутим истакли су да земље кандидати и оне које желе тај статус треба да наставе са реформама како би, када се Европска унија одлучи за проширење били спремни, јер Европска уније није и неће бити комплетна без свих земаља Југоисточе Европе.

(БН телевизија)