Јачање предизборне националне реторике

И док су у послијератној деценији овакве изјаве кудикамо биле очекиване и донекле разумљиве (разлог за наведени став су фришке ратне ране), оне су данас непожељне, ретроградне и контрапродуктивне. Али, у једном свом домену су итекако пожељне. То је домен владајућих партија, поготово оних са јаком националном реториком.

С обзиром да је у задњих 10 година СНСД успио да успостави ексклузивитет у заштити српског народа у БиХ (макар у медијима односно јавном простору), у тренуцима када је економија Републике Српске на кољенима, оваквом „Кавазовић причом“ само се успијева продуковати контра прича коју ће промовисати СНСД. Проблем је нарочито уочљив пред изборе, а тиме се успоставља једноставна матрица: Бошњаци у предизборним данима настоје јаком реториком напасти Србе и Републике Српске, Додик у тим тренуцима узвраћа одбрамбеном националном реториком са српским префиксом. Народ слуша оно шта му се сервира у медијима, види само слику: један нас напада – други нас брани. И на тај начин сви профитирају. Осим земље која се економски урушава.

Овом матрицом партија односно њени функционери „ударајући“ на нацију успјевају у томе да се одрже и добију гласове на изборима, а наведени систем се из године у годину показује ефикасним. Тако испада да су Кавазовић, Изетбеговић и екипа највећи пријатељи СНСД-а, јер се захваљујући њима ствара атмосфера неопходне одбране Српске, на коју је, опет кажем, Додик положио ексклузивитет.

Стога је јасно да ни намјере Бакира Изетбеговића нису нимало искрене. Додик му итекако одговара јер муи је неопходна контранационалистичка прича из другог ентитета да би и он могао пливати у том мору. Заиста савршени тандем. Због менталитета наших народа, који се у скорије вријеме сигурно неће ни промијенити, оваква политика ће односити побједе на изборима, а народ ће бити гуран у све веће сиромаштво. У неким тренуцима се чак добија утисак да ни гладан стомак и крчећа цријева нису битнији од национализма. Нажалост!

Аутор: Стефан Благић

Извор: Фронтал.ба