Ево шта је наљутило СНСД-овца Петровића

"Наравно, чим га 'испуца', према неписаном правилу политичке проституције, Луки од Додика слиједи судбина Славице Ињац и других. Тада ће се смијати само Додик, јер Додик се у Српској увијек задњи смије. Бар је до сада тако било.”

Када је, сад већ бивши генсек СНСД-а Рајко Васић студенте Републике Српске назвао копиладима, након чега је и поднио оставку на ту позицију (додуше само фиктивно), било је заиста нереално претпоставити да је ту количину простаклука и примитивизма на политичкој сцени Републике Српске могуће надмашити, у било ком облику – икада. Ипак, то се догодило јуче, када се његов, опет морам нагласити „фиктивни“ насљедник Лука Петровић, или како га зове предсједник РС „ортодоксни Требињац“, наругао са свим грађанима Републике Српске, без обзира на националну, партијску или било коју другу припадност.

Одмах након поменуте изјаве, у фејсбуков инбоx стигле су ми десетине порука од колега и познаника, а све у контексту: „видје ли шта рече Лука, јел’ могуће ово?“.

„Могуће је наравно“, одговарам и додајем – „ово је прави Лука“. Мало људи у Српској има желудац за изговорити овако нешто и остати на ногама. Лука је прави партијски човјек, коме једнаким интезитетом расту и политичке амбиције, и имовински картон. У таквој ситуацији, уз апсолутну подршку предсједника Српске и МУП-а Републике Српске, Лука Петровић је, потврђује нам то и његов цинични осмијех – спреман на све. Али баш све.

Као потврду да је зарад личне користи спреман на све, ваља се присјетити и локалних избора 2012. у Требињу, када је, да би у потпуности преузео требињски СНСД – Лука Петровић својих више од 1200 гласача које лично контролише, окренуо да гласају за Небојшу Вукановића, чиме је са чела општине, након осмогодишње владавине скинуо свог партијског колегу али и највећег конкурента Доброслава Ћука, што је на крају најбоље искористио ПДП-ов Славко Вучуревић, и побиједио у тада врло занимљивој изборној трци.

Петровић дакле те 2012. остварује свој први велики циљ – преузима требињски СНСД, а већ 2014. на Општим изборима у БиХ остварује и први велики изборни резултат, када је Источна Херцеговина огромном подршком СНСД-у, слободно то можемо рећи – спасила Милорада Додика од губитка предсједничког трона. Увјеривши се у његову способност манипулације гласачким тијелом, Додик након скандала са Васићем схвата да је управо Петровић човјек који му је потребан на позицји генсека странке, те га и поставља на то мјесто.

Додику као Милораду Додику, Требиње и Источна Херцеговина не значе ама баш ништа, али као педсједнику СНСД-а, значе му много, а највише из два разлога. Први је тај паразитски хидроенергетски сектор (ЕРС, ХЕТ, РиТЕ Гацко) из којег власт (=СНСД) извлачи новац неопходан за политички опстанак на нивоу цијеле Републике Српске. Други разлог свакако је и блискост са епископом захумско-херцеговачким Григоријем, који ужива велико повјерење и углед код гласачког стада, не само у нас Херцеговаца, него Срба, али и свих других конфесија у БиХ, уопштено.

С тим у вези, Додику није потребно да зарад политичког утицаја, Херцеговцима уступа било коју министарску позицију у Влади Републике Српске, нити ће. Кафа са владиком и Кустурицом под платанима, уз фотељице и подруме у хидроенергетском сектору, и више су него довољне за врло велику моћ “Савеза независних социјалдемократа” у Требињу.

Да би употпунио своју деценијску спрдњу са Требињцима, предсједник Додик је за коначни обрачун са опозицијом, и одуговлачење потпуног економског слома, а самим тим и нестанка РС,  за своје првокласно топовско месо одабрао, ето ти случајности, баш „ортодоксног Требињца“ Луку Петровића, који има желудац за попишати се по свима нама, онако уз осмијех. Наравно, чим га „испуца“, према неписаном правилу политичке проституције, Луки од Додика слиједи судбина Славице Ињац и других. Тада ће се смијати само Додик, јер Додик се у Српској увијек задњи смије. Бар је до сада тако било.



Да не бих даље одуговлачио, а у вези са јучерашњом, и за један грам мозга – понижавајућом изјавом генсека СНСД-а, закључио бих са поруком: „Лука, свака ти част!“. Свака ти част „брате“, јер знамо сви ми да ће за СНСД и ове године гласати на хиљаде дјеце погинулих бораца Републике Српске, студената, самохраних мајки, болесних и немоћних, писмених и неписмених, понижених и „попишаних“ Требињаца, Херцеговаца, грађана Републике Српске (неко за пакетић хране, врећу кромпира, 50 КМ, фотељицу са платом од 370 до 1500 КМ – како коме „граси падну“).

Оне Републике Српске у којој је годишњи борачки додатак 135 КМ, дјечији надоплатак 50, помоћ за кућну његу 80, најмања пенизија 165 (у ФБиХ 320 КМ), број становника по квадратном километру 52 (у ФБиХ је 95), и у којој је власт за треће и четврто дијете у Буџету за 2016. годину одвојила нула КМ. Зашто? Зато што режим у РС има један једини главни циљ, а то је раселити Српску и владати што лакше и што дуже. Добро им иде, мора се признати. Само у Требињу, у првих 7 дана 2016. године рођено је ЈЕДНО ДИЈЕТЕ.

Дакле, сви горе наведени, према правилнику СНСД-а, ако изразе било какво незадовољство квалитетом живота у овој д.о.о. Републици, како каже господин Петровић – биће ИЗДАЈНИЦИ. Браво. Е сад, ако су ови што се зову опозиција – заиста опозиција, онда би моментално, као први и једини прецизно дефинисан захтјев, на наредним најављеним протестима, великим словима требали исписати:

1. СМЈЕНА ЛУКЕ ПЕТРОВИЋА СА СВИХ ЈАВНИХ ФУНКЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ. САД И ОДМАХ!

Па онда све остало.

П.С. Да се разумијемо, лупетање СНСД-а о патриотама и издајницима, у било којој другој држави на свијету не би прошло ни код малољетника. Али, није Лука Петровић пао „с Марса“ и није нам га убацио Ватикан. Он је ту међу нама. Ми смо Лукини – Лука је наш. Рођени – ортодоксни Требињац. Неког је срамота, а неког и није.

Драгиша Сикимић, главни уредник портала “Моја Херцеговина”
(Фото: Моја Херцеговина)