Лажни извјештаји и милиони марака

Политика се упетљала у процедуру у везу са додјелом ловишта, преко ноћи се оснивају нова ловачка удружења, кривичне пријаве пљуште на све стране, али институције не реагују, иако се путем ловачких удружења врти огроман новац који завршава у џеповима моћних појединаца.

У Републици Српској има око 25.000 ловаца, који су распоређени у ловачка удружења у својим општинама. Сви они плаћају чланарину, која се у просјеку креће око 130 марака на годишњем нивоу. Од те чланарине ловачка удружења су дужна да Ловачком савезу Републике Српске уплаћују таксу, која последње три године износи по 19 марака. Прије тога, у последњих 15 година, та такса је износила од 22 до 28 марака.

Када се помножи број ловаца у Републици Српској са просјечном таксом коју плаћају, добије се цифра од близу милион марака на годишњем нивоу којом располаже Ловачки савез Српске и ловачка удружења.

Побуна ловаца

Новац је основни разлог зашто појединци годинама, користећи се разним муљажама и манупулацијама, опстају на челу ловачких удружења, која у просјеку имају по 700 чланова.

Према изворима Журнала, многи од предсједника ловачких удружења воде дупло књиговодство, лажирају извјештаје које предају Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге АПИФ и представљају на скупштинама ловачких удружења, не пријављују стваран број ловаца, а разлику приказаног и стварног новца стављају у своје џепове. На тај начин се пљачла и Ловачки савез Републике Српске и ловачка удружења, али и буџет Републике Српске.

Посебна прича је организовање лова за ловце из иностранства, најчешће за оне из Италије. Италијански ловци најчешће лове птице, а предсједници овдашњих ловачких удружења су осмислили начине како да додатно зараде на том послу.

Они самостално, мимо ловачких удружења, уговарају ловове за италијанске ловце, наплаћују закупе пољопривредних парцела за одсрел, које се по ловној сезони наплаћују од 10 до 20 хиљада марака, иностраним ловцима обезбјеђују преноћишта, у правили код родбине, а неријетко чланови породице предсједника ловачких удружења буду и ловочувари. Уз то, иностраним ловцима се обезбјеђује и чишћење уловљених птица, које се наплаћује по десет марака, али и наводна полицијска заштита, која кошта до 2.000 марака.

Све ово довело је побуне одређеног броја ловаца који су у својим општинама, незадовољни радом предсједника ловачких удружења, који су на тим функцијама и по 15 година, почели да оснивају нова ловачка удружења.

Ловци политичари

Ловци Ловачког удружења „Мраковица“ из Приједора поднијели су кривичну пријаву против бившег предсједника тог ловачког удружења, а тужилаштво је подигло оптужницу. Драган Бојановић, бивши предсједник удружења “Мраковица”, и његова сарадница Свјетлана Кесар терете се да су оштетили ово ловачко удружење за око 93.000 марака, а да су себи незаконито прибавили корист од 76.000 марака.

Ловац је и високи функционер СНСД-а Небојша Радмановић, који је прије двије године користио владин хеликоптер за одлазак у лов. Радмановић је, према изворима Журнала, директно упетљан и у додјелу ловишта на подручју Добоја, гдје је у једном лову, истински би ловци рекли криволову, одстријелио 12 срна.

Дио ловишта, гдје је Радмановић био у лову, обезбјеђивала је његова службена пратња, која је на крају одстријељену дивљач стрпала у гепеке и одвезла у непознатом правцу. Због директне умијешаности Радмановића у дешавања у вези са додјелом ловишта на подручју Добоја, ниједно ловачко удружење из тог града није добило своје ловиште.

Познато је да је и министар унутрашњих послова Драган Лукач острашћени ловац. Последњих пар година он учествује у лову, али и криволову на подручју Козарске Дубице, гдје му је домаћин Слободан Боројевић, против кога бањалучко Тужилшатво води истрагу.

Боројевић је предсједник Ловачког удружења “Јелен” из Козарске Дубице већ 15 година и то захваљујући разним махинацијама и помоћи утицајних људи из правосуђа.

Секретар Основног суда Бањалука Томислав Чавић омогућио је Боројевићу 2005. године да без одобрења Скупштине ловачког удружења промијени Статут како би добио неограничен број мандата. Уз то, Боројевић се лажно представио као предсједник Скупштине ловачког удружења, што никада није био.

Томислав Чавић је, уз помоћ бившег предсједника Основног суда Бањалука Милана Тегелтије, омогућио Боројевићу да самовољно, ретроактивно, након пет година, промијени Стату удружења, иако се свака промјена Статута у року од 15 дана мора пријавити надлежном суду.

Министар Лукач је, приликом додјеле ловишта ловачким удружењима, помогао Боројевићу да удружење “Јелен” добије ловиште, иако су надлежне институције биле упознате са свим злоупотребама које је починио Боројевић.

Министарство пољопривреде је прво 12. марта ове године одбило да, због незаконитости које је починио Боројевић, Ловачком удружења “Јелен” додијели ловиште. Потом се 24. марта састаје Комисија за додјелу ловишта, на чијем челу је био помоћник министра за питања шумарства и ловства Горан Зубић, која предлаже министру пољопривреде и шумарства Стеви Мирјанићу да ипак ловиште у Козарској Дубици да на газдовање удружењу “Јелен”.

Мирјанић не потписује такву одлуку, јер је био потпуно свјестан да за то нема законски основ. Штавише, Мирјанић је морао, због почињених малверзација, Ловачком удружењу “Јелен” одузети дозволу за кориштење ловишта. У међувремену, због огромних политичких притисака Зубић подноси оставку, а онда на сцену ступа министар Лукач. Телефоном контактира министра Мирјанића и тражи од њега да потпише одлуку којом се ловиште Козарске Дубице даје удружењу “Јелен”. Мирјанић 28. марта потписује уговор којим ловиште у Дубици даје на газдовање удружењу “Јелен”, односно Боројевићу.

Полиција у ловиштима

Занимљиво је да је министар полиције Републике Српске, у то вријеме директор Комуналне полиције у Бањалуци, учествовао у криволову у граничном подручју између општина Козарска Дубица и Градишка.

Лукач је 16. септембра 2014. у мјесту Сиволинац учествовао у криволову на јелене, који су због високог водостаја Саве прешли из Хрватске у БиХ. Тада је позвана полиција из Козарске Дубице, а појавила се и полиција из Градишке, која је буквално блокирала полицију из Дубице док се Лукач и његово друштво не извуку са тог подручја.

О свему томе постоје докази.

Колико су ловишта уносни послови потврђује и податак да је Мићо Краљевић, осуђени киднапер, искористио свој утицај и моћ као функционер СНСД-а да тамошње ловиште припадне Ловачком удружењу “Игриште”, а не удружењу “Бирач”, које је раније њим газдовало.

И министар здравља Драган Богданић поклоник је ловства. Он дуго није дозвољавао да ловишта око Теслића буду додијељена било ком ловачком удружењу из те општине, али је недавно на интервенцију предсједника Уставног суда Републике СрпскеЏерарда Селмана ловиште додијељено удружењу “Тетријеб”, чији је предсједник Жељко Секулић.

Извор. Журнал.инфо