Анализа: Слиједи сезона расплета за Партизановог капитена!

Кошаркашки клуб Партизан годинама уназад је био препознатљив по томе што је давао шансу младим и перспективним играчима. Својеврсна фабрика кошаркашких талената производила је асове који су касније настављали каријере у Европи, али и НБА лиги и проносили добар глас о клубу из Хумске. Та производна трака је последњих година, због разноразних околности, успорила, а последњи бисер који је изашао са ње и дошао до првог тима је Вања Маринковић.

Момак који је бљеснуо у јесен 2014. године и био право освежење у екипи Партизана, у сезони за нама је добио капитенску траку, а она му је натоварила и велика очекивања на леђа. Чини се да су она била превелика, као што је то и увек у великим клубовима попут Партизана. Јавност, медији, навијачи све је то оно са чим је млади капитен црно-белих морао да се суочи у сезони за нама.

Наравно, ту је и важна чињеница да су противнички тренери почели много, много више да обраћају пажњу на Маринковића. Добијао је капитен Партизана на свакој утакмици Јадранске и домаће лиге специјалне чуваре који су мотрили на његово најјаче оружје – шут. Није на одмет ни присетити се још једне ствари, а то је да ће Маринковић тек у јануару следеће године напунити 20 година и да су многи играчи касније оправдавали улогу великих потенцијала и талената.

Младом Партизановом капитену на руку нису ишле ни опште околности у којима се налазио клуб ове сезоне. Мноштво турбулентних тренутака и за Партизан неуобичајен потез какав је смена тренера у сред сезоне, свакако су утицале на партије целе екипе, па и Маринковића чија статистика је релативно слична када се упореде прошла и ова сезона.

Ове сезоне Партизанов бек је у Јадранској лиги просечно бележио 6,12 поена, док је прошле тај учинак износио 3,93 по утакмици. Разлика је, додуше, у минутажи. Током прошле сезоне Маринковић је просечно на терену проводио 15 минута на терену, а у овој на измаку 21,3. Недавно је Маринковић на престижном кампу у Тревизу одиграо две утакмице у друштву најталентованијих вршањака са Старог континента али из САД.

Сам позив на ту манифестацију представља доказ да Партизанов капитена има шта да понуди на великој сцерни, а податак да је на две утакмице у кампу имао просечан учинак од 13 поена сведочи да у рукама има довољно муниције и знања да понесе велику одговорност у клубу.

Две праве пуне сениорске сезоне, које су донеле и успоне и падове, Маринковићу ће свакако представљати богато искуство за изазове који га чекају од јесени. Велики плус на том путу биће му и чињеница да ће, као и цела екипа, проћи комплетне припреме саАлександром Џикићем, тренером који је и претходних година итекако показивао да уме да “сними“, али и уобличи талентоване играче и каналише њихову енергију.

Из свега виђеног ове сезоне, јасно је да је Маринковић пружао слабије партије од очекиваног. Такође је евидентно да он може и уме знатно боље од тога јер у клубу Партизановог реномеа не може баш било ко да добије капитенску траку. А Маринковић ју је добио са дебелим и ваљаним разлогом.

Уосталом, поглед на ближу прошлост црно-белих јасно указује на то да је за сваког играча, поготово оног који носи капитенску трака, ма колики потенцијал поседовао, потребно време, стрпљење и велики, мукотрпан рад. То су не тако давно прошли и играчи попутВладимира Лучића, Драгана Милосављевића и Жофрија Ловерња. Њихов ход по тој стази био је поплочан и добрим и тешким стварима, али је завршен подизањем трофеја. На ВањиМаринковићу је да се угледа на њих и потврди оно што многи стручњаци виде – да у њему лежи шампион.

Извор: моззартспорт