Сваки шести грађанин је "социјални случај"

Наиме, према годишњем истраживању ове агенције, у протеклој години центре за социјални рад посјетило је 150.378 пунољетних особа и 65.562 малољетника. Социјални радници су највише услуга извршили у категорији лица у стању различитих заштитних потреба, и то њих 57.529.

Што се тиче старосне структуре корисника, када су у питању пунољетне особе, помоћ су најчешће тражили грађани трећег животног доба од 60 до 65 година, њих 35.244, након чега слиједи категорија старости од 46 до 59, њих 33.750.

За задњу старосну категорију претпоставља се да су у питању и даље радно способни људи, који су остали без посла који не могу поново наћи због тога што су већ "зашли у године", али недовољно за одлазак у пензију. Међу малољетницима најбројнији корисници услуга центара за социјални рад су дјечаци и дјевојчице од седам до 14 година, њих чак 23.212.

Вера Сладојевић, директорица бањалучког Центра за социјални рад, истакла је да се повећање броја корисника осјети у свакодневном раду.

"Ово је показатељ озбиљних друштвених турбуленција које ће постајати из дана у дан све горе. Све више постајемо земља болесних, социјално угрожених, разорених породица, тако да можемо само очекивати да ће сфера социјалне заштите захтијевати константно повећање средстава", каже Сладојевићева.

Истиче да се ради о зачараном кругу из којег је скоро па немогуће изаћи.

"Имамо све више лица без новчаних примања, што је довело и до пораста конфликтних развода и дисфукционалности у породици, која се манифестује кроз насиље, алкохолизам и на крају доводи до све већег броја дјеце у друштвено неприхватљивом понашању", каже Сладојевићева.

Још један од проблема, осим тешког стања у друштву које је сваког шестог грађанина приморало да се обрати за помоћ, је и чињеница да, у суштини, немају коме да се обрате. Ако узмемо укупан број корисника центара, у прошлој години њих 215.940 на располагању је имало свега 612 запослених у центрима за социјални рад.

Према неким процјенама, од укупног броја њих не више од 300, у ствари, и ради са корисницима, што би значило да на сваког социјалног радника долази 740 корисника у току године. И поред све добре воље - колико они и могу да се посвете онима који су им се обратили за помоћ.

"Док нисам преузела мјесто директора годишње сам имала по 300 корисника са којима сам свакодневно радила. Неминовно је да оволико повећање броја корисника захтијева и далеко већи број стручњака. Имамо још једну отежавајућу околност, а то је да су проблеми због којих нам се људи јављају све комплекснији, тако да већина случајева сада захтијева читав тим који ће се посветити том проблему, а не само једног радника", каже Сладојевићева.

(Незанисне новине)