Она је са 50 медаља запослена у кладионици

Колико се у Брчком не цене спортски успеси најречитије говори пример одбојкашице Сандре Митровић, примача брчанских принцеза која упркос десет узастопно освојених шампионских титула БиХ, девет пехара намењених победнику Купа БиХ и факултетској дипломи из области економије и менаџмента, ради у једној спортској кладионици.

Испоставило се да је узалуд годинама чекала да се испуне бројна обећања о запослењу у струци. Сандра је, иначе, један од најуспешнијих спортиста свих времена у овом граду. А, све је почело у септембру 1996. године док се дим још пушио из оружја након завршеног рата. Легендарни професор Драго Давидовић почео је да окупља талентоване девојчице како би основао женски одбојкашки клуб.

"Након часа физичког васпитања у тадашњој школи "Насто Накић" професор ме питао да ли бих желела да тренирам одбојку што сам са одушевљењем прихватила. Већ наредне године постале смо пионирске шампионке РС, а у сезони 1998/99. и победом над екипом Гацка, први пут шампионке Републике Српске у сениорској конкуренцији. И ова десета титула освојена је у Гацку, тако да се 18 година касније, шампионски круг затворио у том малом херцеговачком граду", прича нам Сандра, док стрпљиво укуцава тикете које јој доносе у кладионицу.

Она подсећа да су професор Давидовић уз помоћ професора Мухарема Скелића и неколико одбојкашких занесењака предвођених Радославом Миловановићем очували клуб.

"Са каквим смо ми еланом играли те послератне утакмице, сад се могу само сећати, као што се сећам Иване Васиљевић, Маје Иљић, Јелене Савић, Раде Марковић, Маре Савкић, Даринке Стокановић... прве генерације одбојкашица и заноса којим су нас пратили наши навијачи", присећа се Сандра.

За репрезентацију БиХ имала је више од 20 наступа.

ТИТУЛЕ

Осим титула Сандра је два пута била друга на избору спортисте БиХ, а 2008. понела је епитет најбоље спортисткиње Брчко дистрикта. Њених 50 златних медаља за исто толико освојених првенстава у свим категоријама, за људе који у Брчком одлучују, очито су недовољни да јој понуде радно место примерено њеним квалификацијама.

ИНОСТРАНСТВО

Љубав према Брчком, у који сам са породицом избегла из Лукавца код Тузле, није ми дала да одем у иностранство, иако сам имала позиве екипа из Немачке, Швајцарске, Аустрије, Словеније. Не знам да ли да се због одлуке да не напуштам Брчко кајем или не - говори нам ова девојка сјајног сервиса и разорног смеча.

(Вечерње новости)