Је ли Мостар у НДХ или у Босни и Херцеговини?

Подсјећања ради, Мостар је један од ријетких градова на подручју бивше Југославије у којем и више од 20 година након протеклог рата четири улице носе имена по високо рангираним званичницима усташког режима такозване Независне државе Хрватске (НДХ).

Из удружења бораца и антифашиста из Другог свјетског рата још подсјећају да Мостар, на жалост, није усамљени случај, те да и у другим мјестима у БиХ, поред улица, и неке јавне установе носе називе по идеолозима фашизма.

Уочи гласања у Представничком вијећу Парламента БиХ о томе да се у Мостару укину називи улица по званичницима фашистичке НДХ – Мили Будаку, Јури Францетићу, Анти Вокићу и Младену Лорковићу - делегат Социјалдемократске партије (СДП), Денис Бећировић је саопшио: "Очекујем, дакле да БиХ напокон покаже да припада Европској унији и да је и ова земља утемељена на антифашистичким вриједностима".

Како су потом саопшили из СДП-а, иницијатива је прошла, али њу нису подржали делегати Хрватске демократске заједнице (ХДЗ БиХ) и Српске демократске странке (СДС).

Одлуком се налаже градским властима Мостара да у најкраћем року укину непримјерене називе улица у Мостару.

Подсјетимо, називе улица по званичницима НДХ дало је средином деведесетих тадашње Опшинско вијеће Мостара у тзв. западном дијелу града, којег је контролисало Хрватско вијеће обране (ХВО).

Након рата, у два мандата Градско вијеће Мостара је имало посебну комисију за измјену назива тих улица, али то никада није учињено.

Одлуку Представничког вијећа Парламента БиХ поздравио је Сеад Ђулић, предсједник Удружења бораца и антифашиста Народноослободилачког рата у Мостару.

"Крајње је вријеме да немамо осјећај, и ми који живимо у Мостару и сви који дођу у Мостар, да је Мостар у Независној држави Хрватској; да коначни имамо осјећај – бар по тој једној ситници, много је других крупних ствари по којима то имамо осјећај да смо у 'Ендехазији' – али да ипак ово јесте Босна и Херцеговина", рекао је Ђулић.

Међутим, сада је питање хоће ли одлука Парламента БиХ бити проведена?

У писаном одговору за РСЕ, из Градске управе су навели да је то искључива надлежност Градског вијећа.

У ранијој писаној изјави, уз остало су навели да је ријеч о политикантској иницијативи, те да је градоначелник Мостара Љубо Бешлић – иначе из ХДЗ-а БиХ – два пута званично предлагао промјену спорних назива улица, али да ту промјену нису хтјели управо они који су сада накнадно дошли памети.

С друге стране, тадашњи члан Градског одбора СДП-а Мостар, Анер Жуљевић, тврди да приједлози градоначелника Бешлића у то вријеме нису прошли јер се у суштини условљавало укидање усташких назива улица промјеном имена Улице маршала Тита.

"За нас је апсолутно неприхватљиво доводити у контекст фашистичке идеологе и Јосипа Броза Тита, као највећег антифашисте и лидера који је стајао иза тог покрета", истакао је Жуљевић.

Директор Омладинског културног центра "Абрашевић", Владимир Ћорић, подсјећа најприје да Мостар већ четири године нема Градског вијећа.

Подсјетимо, у том граду већ осам година нису одржани локални избори због политичких неслагања око изборних правила водећих хрватских и бошњачких странака.

Ћорић каже да је непредвидиво хоће ли одлука Парламента БиХ бити проведена.

"Не постоје никакви механизми, уз помоћу којих ви можете натјерати да се имплементирају одређене одлуке. Ево то видимо константно, нешто што се донесе на федералном нивоу, не имплементира се на жупанији или се не имплементира на локалном нивоу, тако да је ово још само један у низу показатеља како живимо у претполитичком друштву", објаснио је Ћорић.

"Не видим како ће се провести у пракси, јер Градско вијеће не функционише већ годинама, осим као градоначелник – пошто има заиста велике овлашћења – може лично да нареди промјену назива тих улица, а најбоље би било при томе да покаже добру вољу, не условљавајући то било чиме", додао је Роберт Јандрић, из организације младих антифашиста по имену Антифа.

Сеад Ђулић, међутим, истиче да се у иницијативи делегата Дениса Бећировића није требао спомињати само Мостар.

"Зашто није у ту одлуку о Мостару додао одлуку и о бројним другим називима, не само улица, него и школа које носе име на територији цијеле државе, људи који не заврјеђују да буду споменути у оваквом друштву какво Босна и Херцеговина гради?", упитао је Ђулић.

(РСЕ)