Важно за све који имају кредит у еврима!

Излазак Британије из ЕУ донео је велика померања на глобалном финансијском тржишту, нарочито када је валутно тржиште у питању. Тако је британска фунта ослабила у овом моменту скоро седам одсто у односу на долар и скоро пет одсто у односу на евро. Евро је, пак, у односу на долар пао за више од два одсто, а у односу на јапански јен преко пет одсто. Оно што се многи питају у овом тренутку је – шта ће бити са њиховим кредитима у еврима, али немају разлога за бригу, тврде стручњаци.

У оваквим околностима, како сматра брокер Ненад Гујаничић, уобичајено је да долази до јачања валута које представљају сигурније уточиште (као нпр. швајцарски франак и јен), док је један од добитника и долар као валута на коју потенцијална криза ЕУ најмање утиче.



"Кретање Еурибора у будућности зависиће од дубине последица изласка Британије. Уколико овај догађај буде подстакао челнике ЕУ да консолидују заједницу, не би требало очекивати драматичне промене. У супротном, сваки наставак слабљења ЕУ, самим тим еврозоне и евра, водиће повећању каматних стопа како би се спречило нагло слабљење валуте. Као што је познато, тренутно је на снази монетарна политика ниских камата у циљу подстицања привредне активности у еврозони", објашњава Гујаничић.

Он, такође, каже да не верује да ће се ситуација са кредитима битније променити и да је мала вероватноћа да ће динар ојачати у односу на евро.



"Корисници кредита у еврима тренутно користе благодети ниских каматних стопа и оваква ситуација ће се задржати извесно време. Уколико буде великих потреса у еврозони, односно ако буде нагло ослабио евро, тек тада се може очекивати нагли заокрет у висини камата. У супротном, Еурибор ће постепено наставити да расте тек када се опорави привреда евро зоне и ЕЦБ почне примењивати рестриктивнију политику", каже Гујаничић.

У кратком року, ни професор банкарског пословања Исмаил Мусабеговић, не очекује посебне промене, док је на дужи рок то могуће.

"Фунта је пала, а када се то деси, Централна банка обично повећава камате. Међутим, централна банка не реагује брзо на све промене на тржишту, те зато не очекујем раст камата док се не види шта ће бити даље. Да је економска ситуација боља, на дужи период би могло доћи до раста еурибора. Може евентуално да дође до валутног раста код свих већих актера у свету", закључује Мусабеговић.

Додатно га охрабрује што је британски премијер најавио 250 милијарди фунти на располагању Централној банци у случају неопходних интервенција.



Истог је уверења и Славко Царић, председник УО Ерсте банке, који је на свом блогу написао да Брегзит на Србију неће имати никакав утицај на кратак рок.

“Како Британија није међу првим трговинским, нити инвестиционим партнерима наше регије, тако ни за тржиште Србије неће бити неких већих негативних промена. Највеће промене очекујем да ће се десити у самој Унији. Сматрам да је ово позив на буђење Брисела. ЕУ сутрашњица мора бити одлучнија у спољној политици, мање бирократска и ефикаснија, пре свега да би преживела, и да би пружила европским народима најбољу и најсигурнију алтернативу за суживот, како безбедоносно, тако и економски”.

Након првих резултата референдума о изласку Велике Британије из Европске уније, на азијским берзама у петак рано ујутро цене акција су оштро пале. Цене деоница у Сингапуру, Јужној Кореји, Шангају, Аустралији и Хонг Конгу пале су између 1,3 и 3,8 одсто. Очекује се да индекси британски ФТСЕ, немачки ДАX и француски ЦАЦ падну између 6 и 7,5 одсто.

(Телеграф.рс)