Расте задуженост и спољни дуг БиХ

Грађани Велике Британије гласали су јуче на референдуму за излазак из Европске уније, а одмах након објављивања резултата дошло је до буре на свјетским берзама.

Цијене акција на свјетским берзама ошто су пале. Фунта је на најнижем нивоу у односу на долар од 1985. године, а истовремено је пао и евро према долару за 3,3 одсто, што је његов историјски највећи пад у једном дану.
Аналитичари компаније ФXЛидер наводе да је након објављивања резултата референдума финансијско тржиште доживјело праву буру.
„Већина ризичнијих финансијских инструмената као што су британска фунта, евро, акције и фјучерси како у Европи тако и у Азији и САД-у, доживјели су нагли пад, а инвеститори се преусмјерили на сигурније инструменте као што су јапански јен, амерички долар и злато“, наводи се у њиховој анализи.

Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, од укупног спољног дуга БиХ, који је на крају прошле године износио 8,4 милијарде КМ, 7,51 одсто или око 630 милиона КМ је у америчким доларима, док је 51,2 одсто дуга у еврима.
Економски аналитичар Зоран Павловић истиче за ЦАПИТАЛ да ће повјерење у ЕУ као систем и организацију сада бити пољуљано, јер је велика економија, каква је Велика Британија, напустила ЕУ.

„Берза реагује по принципу страха од губитка сигурности, зараде и стабилности. То је сада пољуљано и наравно да ће власници евра покушати да побјегну у неку стабилнију валуту, а једна од тих валута је швајцарски франак. Такође, може се очекивати и јачање долара, а то ће, наравно, довести до раста нашег дуга у другим валутама. Тај дуг ће расти како буде растао долар, ту нема никакве дилеме“, истакао је Павловић.

Професор Економског факултета у Сарајеву и Мостару Вјекослав Домљан каже да ће процес изласка Велике Британије из ЕУ трајати око двије године те да ће се у првој фази настојати смирити тржишта. У сваком случају, према његовим ријечима, посљедице изласка су негативне за све.

„Британци су од лошег изабрали лошије. Свјетска тржишта су реаговала у смислу да је фунта најнижа у посљедњих 30 година. Када је у питању наша задуженост, наравно да ће се у овом тренутку негативно одразити на дуг у доларима, али не знамо како ће тржишта у наредним мјесецима да се понашају. Први ефекти су негативни, ту нема дилеме, али главнина наших токова је везана за ЕУ, а курс евра и марке је стабилан“, истакао је Домљан за ЦАПИТАЛ.

Финансијски стручњак Срећко Богуновић, ипак, не очекује значајне проблеме, јер је, како каже, ово краткорочни удар и брзо ће доћи до стабилизације.
„Мислим да ће се евро врло брзо вратити, фунта мало спорије, али ми са њом и немамо неких додирних тачака. Што се тиче франка, швајцарска власт ће и даље наставити да контролише своју валуту“, нагласио је Богуновић.

Извршни директор Центра за истраживање и студије ГЕА Марко Мартић каже да је још увијек тешко процијенити како ће се кретати валуте у наредном периоду, али да је сигурно да ће грађани у БиХ задужени у швајцарцима имати нове проблеме уколико дође до раста те валуте у односу на евро.

Швајцарска Централна банка саопштила је да је интервенисала на тржишту валута јер се франак нашао под „притиском раста“ након што је на референдуму у Британији побједу однијела опција за излазак из ЕУ.

Професор Факултета пословне економије у Бијељини Срђан Дамјановић каже за ЦАПИТАЛ да би одлука Велике Британије могла изазвати тектонске поремећаје на финансијским тржиштима, јер није занемарљива чињеница да је ЕУ напустила држава која има 46 милиона становника и која је имала огроман приход и БДП, истичући да оваква одлука неминовно може довести и до слабљења енглеске фунте.

Он истиче и да је ово јасна порука ЕУ да мора кренути са озбиљним реформама.
„Европска унија ће највјероватније убудуће имати потпуно нови приступ и према земљама које су кандидати за чланство у ЕУ. Реформе у ЕУ су неминовне. Бирократски апарат ЕУ је прегломазан и компликован и Енглези га нису жељели више подржавати“, истиче Дамјановић.

Извор: Капитал