Сусрет: Милорад Додик и Хосе Мухика

Све што је везано за Милорада Додика је гротексно и шизогено, па такав утисак оставља и најава свечане додјеле Ордена заставе Републике Српске са сребреним вијенцем Мухики за тријумф једнакости, борбе за социјалну правду и сиромаштво у свијету.
Скромни Мухика јесте један од симбола борбе за праведнији и бољи свијет, али је Додик последња особа на свијету којој треба да одликује бившег уругвајског предсједника због скромности, подвижништва, искрене борбе за правду и побољшања положаја сиромашних. Милорад Додик је сушта супротност Мухики, и током периода своје владавине, која ће најцрњим словима бити обиљежена у историји српског народа, успио је да створи армију обесправљених, сиромашних и незапослених, и сопствену нацију доведе на ивицу амбиса и дужничког ропства. Додик је својом погрешном и анти-националном политиком подијелио народ на малобројну касту повлаштених дворских улизица и тајкуна који су захваљујући политици, намјештеним пословима, блискости њему и његовом режиму, постали безобразно богати, и са друге стране стотине хиљада сиромашних грађана који преживљавају са неколико марака дневно.

Скромни Мухика одбио је да живи у предсједничкој палати коју је препустио сиромашнима, одрекао се 90% своје плате у корист сиромашних и вози стару бубу вриједну око 2 000 долара, док је наш Лажни Месија само на почетку свог другог мандата потрошио 220 000 000 марака на градњу Административног центра и свог сједишта. Само гуме на Додиковом блиндираном аутомобилу коштају око 38 000 марака, а његов кабинет пореске обвезнике годишње кошта 10 000 000 КМ. Мухика је сиромашни предсједник богате нације, док је Додик богати предсједник сиромашне нације. Мухика живи у скромној кући на селу и гаји цвијеће, док се вриједност Додикове имове мјери стотинама милиона долара, а његова хацијенда у Бакинцима један је од најлуксузнијих објеката у региону.

Уругвај је трећа земља по богатству и животном стандарду становништва на америчком континенту са најмањом стопом корупције, док је Република Српска међу најкорумпиранијим и најсиромашнијим европским државама. Уругвај има висок наталитет и позитиван природни прираштај, БДП од око 17 000 долара по глави становника и позитиван спољно-трговински биланс, не зависи од ММФ-а и Свјетске банке и не узима скупе кредите како би плаћао гломазну администрацију. Република Српска већ 10-ак година има негативну стопу природног прираштаја и ниску стопу наталитета, а уз то сваке године одсели се десетине хиљада младих људи који не могу да нађу посао. Током свог мандата Додик је удвостручио спољни дуг, распродао Телеком, нафтну индустрију, најважнија предузећа и ресурсе, а поред клечања и прошења нових кредита у сједишту ММФ-а, Додик је постао регионални и европски лидер по продаји обвезница и трезорских записа по каматној стопи од чак 5%. Мухика води помирљиву политику и залаже се за добре односе са сусједима и Парагвајом, са којим је вођен крвави рат у прошлости, бори се против нео-либералног концепта и мултинационалних компанија, док наша несрећа води политику сталних тензија и сукоба са свима како би се скренула пажња сиромашних становника са стварних животних проблема, те у бесцјење распродаје последње преостале руднике и природна богатсва оф-шор компанијама са Дјевичанских и других тропских острва.

Мухика је због својих љевичарских ставова током 70-их и 80-их више година провео у затвору, док је Додик још увијек на слободи и упркос обимној документацији и бројним доказима никада није одговарао за бројне злоупотребе, афере и проневјере са којима је повезиван. Мухика је владао са лијепим манирима, бираним ријечима и добрим опхођењем према сународницима који живе у истинској слободи и демократији, док Додик влада страхом, насиљем, притиском, пријетњама и свакодневним понижавањем потлачених поданика који су претворени у савремене робове.

Једино што повезује Додика и Мухику је Емир Кустурица, препредени режисер који је искористио све политичаре у региону, од Мила Ђукановића, Бориса Тадића и Војислава Коштунице до Милорада Додика и Александра Вучића, и на причи о борби против глобализма зарадио огромно богатство. Нема сумње да ће стари тандем глумаца Додик – Кустурица – Григорије и у Вишеграду пред камерама Лажног Јавног сервиса одиграти још једну представу у јавности, и са новим маскама приказати се као важан фактор у борби за бољи и праведнији свијет.

Бившем уругвајском предсједнику Хозе Мухики треба изразити изразе захвалности и поштовања што је посјетио нашу малу и напаћену државу, својим личним примјером свједочио и показао нашим отуђеним политичарима како треба да се односе према свом народу. Уколико га његови неупућени сарадници не упозоре гдје је дошао, са ким се састаје и из чијих руку треба да прими орден, сигуран сам да ће након спознаје стварне истине дуго времена представу из Вишеграда памтити као лошу и ружну епизоду у свом животу. Зато се искрено надам да ће Мухика одбити да прими орден од човјека који је његова сушта супротност и велика срамота српског народа, и тако помоћи нашим отуђеним олигарсима да се пробуде из сна и почну да раде у интересу народа а не тајкуна и превараната.

(Небојса Вукановиц Блог)