Данас је велики српски празник Видовдан

На литургијама у свим православним храмовима помиње се страдање које је оставило вјечну поруку у историји, етици и традицији српског народа.

Видовдан или празник сјећања на косовску погибију обиљежен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, поријеклом са Сицилије.

Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у вријеме цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.

Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозавјетног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову.

Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. вјенчао кнеза Лазара за цара".

За Видовдан се преплићу историјска збиља и народни обичаји и вјеровања оличени у развоју косовског мита упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.

За оне који не знају, Вид је сматран врховним божанством – “Богом над боговима” а сви други богови тек полубоговима. Међу Србима и свим Словенима вјеровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који “отвара очи”.

Један обичај  је посебно занимљив, посебно за дјевојке.

Девојке би требало да уберу видову траву и да је са мало соли и парчетом хљеба ставе под јастук. Затим би требало, прије него што легну да спавају да изговоре: “Виде, Виде! Тако ти соли и хљеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га на сан”. Према вјеровању дјевојка ће те ноћи сањати свог будућег мужа.

Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица. Тако дјевојке често призивају врховно божанство – светог Вида.

На Видовдан се, према књигама и вјеровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду и да се грожђе не сасуши и отпадне.

Али тог дана треба пробати  зрело воће.

Вјерује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење.

Телеграф.рс/Агенције