НАТО 1999. уништио тајне досијее БИА

Нико у Србији не зна коју документацију власти у Загребу траже од Србије да би одблокирале отварање преговора с Европском унијом, јер никакав званичан захтев досад није стигао. Може се, међутим, претпоставити да их занимају тајни досијеи југословенских служби безбедности. Хрватска је раније тражила документацију из Архива Југославије, али у оквиру споразума о сукцесији.

- Загреб до сада није поднео никакав захтев Архиву Србије за повраћај било какве архивске грађе - рекао је, за “Новости”, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

С друге стране, Хрватска је једна од бивших југословенских република која годинама покушава да, на основу Анекса Д Споразума о сукцесији, дође до архивске грађе коју похрањује Архив Југославије, такође у Београду. Али у њему нису “тајне архиве”. Став Архива Југославије је да се архивска грађа не сме распарчавати.

- Хрватска има право на увид у грађу, као и на копије. Јавна је ствар шта се код нас све чува и сви подаци постоје на сајту - каже, за “Новости”, Миладин Милошевић, директор Архива Југославије. - Не знам шта би Хрватска сада могла додатно да потражује. Могу само да претпоставим да је реч о тајним досијеима Државне безбедности, али такве архивске грађе код нас нема. Ми чувамо документе некадашњих савезних институција - Владе, кабинета председника, ЦК СКЈ, министарстава, и многи од њих су имали ознаку “државна тајна” или “строго поверљиво”. Али после 30 година, та ознака се скида и све постаје доступно јавности.

Архив Југославије чува око 250 милиона страница докумената. Идеално би било да уједињени архиви са бившег југословенског простора конкуришу за пројекте и дођу до средстава за филмовање те грађе. Тако би све бивше републике имале грађу а оригинали докумената би били чувани у Београду.

Осим тајних досијеа, који се делом налазе у Архиву Србије а делом у БИА, и грађе из југословенског архива, Загреб би могао да тражи и тајне архиве некадашњег Савезног МУП. Мало је, међутим, оних који знају шта је тачно сачувано од те документације, јер је велики део уништен у бомбардовању 1999. Део ове грађе такође чува Архив Србије.

Извор: Новости