Прича хероја који је отео оружје убици

Према његовим речима, дошао је синоћ у кафић као испомоћ најбољем другару који је уједно и газда локала. А како каже, Синишу зна од раније.

"Пришао ми је, руковали смо се. После неког времена се вратио. Изгледало је као да плаши људе када је кренуо да пуца. У почетку људи нису ни вриштали, ни падали. Не могу да вам опишем ту сцену", рекао је и даље видно потресени Исидор.


Фото: Д. Миленковић / РАС Србија / Шанк иза ког је стајао убица док је пуцао на недужне људе

Како овај херој каже, све је изгледало као у биоскопу.

"Он је стао између фрижидера и дрвета и одатле почео да пуца. Убио ми је два друга. Мени су покојни Стеван Јојић и Владимир Мијатовић другови од детињства, данас је требало да идемо да печемо прасе", прича у неверици овај човек.

Исидор објашњава да је покојни Владимир јуче заменио смену на послу, а да је Стеван сутра требало да путује назад за Шведску.

"Убица је стао поред мене а ја сам га, после првог рафала, колико год сам могао руком повукао и он је испустио пушку. Не знам да ли је испуцао сав рафал до краја, али након што је испустио пушку, окренуо се и почео да бежи", препричава синоћну сцену из кафића у којем се догодио масакр.



Фото: Д. Миленковић / РАС Србија / Исидор Сучевић

И даље потресеним гласом Исидор покушава да настави причу.

"Сцене после тога вам не могу описати. То се не може испричати. Нисам спавао уопште, а тек када сам дошао кући јутрос у пет, схватио сам шта сам урадио", каже овај јунак.

Дрхтавим гласом нам говори да се и даље врло добро сећа призора своја два рањена друга.

"Сећам се Стевана. Био је наслоњен на руку у коју је био упуцан. Само ми је рекао "Није ништа страшно, помози Влади". Одјурио сам до кола и однео Владу на рукама до њих", рекао је Исидор.

(Блиц онлине)