Од штампања пара до сумњивих задужења!
Премијерка Републике Српске Жељка Цвијановића констатовала је јуче да је велика штета што аранжмана са ММФ-ом неће бити и поручила да ће Влада Републике Српске та средства надомјестити на други начин.
Босна и Херцеговина
Цвијановићка није прецизирала који су то извори из којих ће Влада Републике Српске крпити буџетске рупе, међутим судећи по најавама, сва алтернативна рјешење њеног кабинета до сада су пропала.
Прије свега пропао је мали и велики кредит из Русиије о којем су званичници Републике Српске мјесецима са великим оптимизмом говорили.
Када је постало јасно да од руског кредита у износу од 250 милиона евра дефинитивно нема ништа, Милорад Додик, предједник Републике Српске почео је да заговара додатно штампање новца, у износу од око двије милијарде КМ.
"То би значило да би БиХ могла да има двије милијарде КМ и ријешили бисмо све своје проблеме", рекао је Додик на питање шта је резервна варијанта Републике Српске јер је ММФ саопштио да неће, како је било најављено, крајем јануара прошле године разматрати нову траншу за БиХ.
„Залажем се за оно за шта имамо реално покриће – одштампамо новац и пустимо у промет. Ријешили би многе своје билансне проблеме, дефиците и друго. БиХ тренутно своје девизне резерве чува код Дојче банке по камати од 0,06 одсто, што је безначајна камата„, поручио је Додик.
„БиХ је једина земља на свијету која има емисију која је покривена 105 одсто реалног основа. То значи да имамо 500 милиона евра више него што имамо КМ у оптицају. Штампањем би финансијском тржишту обезбиједили пријеко потребна средства, а 300 до 400 милиона КМ би Централна банка БиХ могла дати као позајмицу државним институцијама, навео је Додик.
Шест мјесеци касније Додик се досјетио да се на рачуну резерви Централне банке БиХ налази залеђених скоро 600 милиона КМ.
Влада Републике Српске тврди да тај новац припада ентитетима, 33 одсто буџету Републике Српске, а 67 одсто буџету Федерације БиХ. Међутим, у Савјет министара и Управном одбору ЦББИХ разматрају формирању државног инвестиционог фонда из кога би се финансирали развојни пројекти малих и средњих предузећа у оба ентитета.
„То би значило пренос надлежности са ентитета на државу и ми на то никада нећемо пристати“, упозорио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, који заговара децентрализацију Централне банке БиХ.
Када су му се изјаловили сви планови за намицање пара везани за Централну банку БиХ, Додик и његови финансијски стручњаци окренли су се сумњивим фондовима.
Крајем прошле године Додик је саопштио да је Влада Републике Српске обезбиједила позајмицу од 300 милиона долара код америчког инвестиционог фонда Глобал Банцорп Цоммодитиес анд Инвестментс.
Објаснио је да ће позајмица бити реализована уз камату од три одсто. „Граце период је три године уз могућност продужетка за још толико“, рекао је Додик и додао да је рок отплате три године од повлачења сваке транше.
Одлука о задужењу од 300 милиона долара донијела је Влада Жељке Цвијановић, без процедуре у Народној скупштини Републике Српске.
Овај потез опзиција у Српској дочекала је на нож. Прво су поднијели апелацију Уставном суду Републике Српске на ову одлуку, затим су тражили да се о томе расправља у ентитетској скупштини, а када су истрошили, како кажу, све правне лијекове, једина могућност је била подношење кривичне пријаве против одговорних због неуставног дјеловања.
У међувремену је откривено да је овај тајанствени фонд регистрован у Флориди, прије годину дана те да је директор фонда Рус Александар Василиев, а спекулише се и да је задатак фонда био осигуравање руског капитала у доба украјинске кризе.
Влада Републике Српске усвојила је, на сједници крајем децембра 2015. године, Одлуку о раскиду уговора о кредиту вриједном 300 милиона долара са америчким Инвестиционим фондом „Глобал Банцорп Цоммодитиес & Инвестмент“.
Извор из Владе Републике Српске потврдио је да је уговор раскинут уз званично образложење министра финансија Зорана Тегелтије да је истекао рок за повлачење тог новца.
Ово је био посљедњи покушај кабинета Жељке Цвијановић да се домогне кредита од неколико стотина милиона долара.
Потом су услиједили преговори са ММФ-ом у којима се Влада Републике, у Писму намјере, до којег је “СБ” дошла, обавезала да неће тражити додатно штампање новца. То би, како стоји у писму, ставило ван снаге Валутни одбор, а Република Српска је привржена наведеном одбору.
Иначе, укупан дуг Републике Српске на крају 2015. године, износио је 5,351 милијарду КМ и прешао је законску границу од 60 одсто БДП-а која је дефинисана на основу критеријума које је Влада Републике Српске увела кроз Измјене и допуне закона о задужењу, дугу и гаранцијама који каже да укупни дуг не смије прећи 60 одсто БДП-а. Већина кредита није отишла у привреду већ у јавну потрошњу.
М.Д.
Прије свега пропао је мали и велики кредит из Русиије о којем су званичници Републике Српске мјесецима са великим оптимизмом говорили.
Када је постало јасно да од руског кредита у износу од 250 милиона евра дефинитивно нема ништа, Милорад Додик, предједник Републике Српске почео је да заговара додатно штампање новца, у износу од око двије милијарде КМ.
"То би значило да би БиХ могла да има двије милијарде КМ и ријешили бисмо све своје проблеме", рекао је Додик на питање шта је резервна варијанта Републике Српске јер је ММФ саопштио да неће, како је било најављено, крајем јануара прошле године разматрати нову траншу за БиХ.
„Залажем се за оно за шта имамо реално покриће – одштампамо новац и пустимо у промет. Ријешили би многе своје билансне проблеме, дефиците и друго. БиХ тренутно своје девизне резерве чува код Дојче банке по камати од 0,06 одсто, што је безначајна камата„, поручио је Додик.
„БиХ је једина земља на свијету која има емисију која је покривена 105 одсто реалног основа. То значи да имамо 500 милиона евра више него што имамо КМ у оптицају. Штампањем би финансијском тржишту обезбиједили пријеко потребна средства, а 300 до 400 милиона КМ би Централна банка БиХ могла дати као позајмицу државним институцијама, навео је Додик.
Шест мјесеци касније Додик се досјетио да се на рачуну резерви Централне банке БиХ налази залеђених скоро 600 милиона КМ.
Влада Републике Српске тврди да тај новац припада ентитетима, 33 одсто буџету Републике Српске, а 67 одсто буџету Федерације БиХ. Међутим, у Савјет министара и Управном одбору ЦББИХ разматрају формирању државног инвестиционог фонда из кога би се финансирали развојни пројекти малих и средњих предузећа у оба ентитета.
„То би значило пренос надлежности са ентитета на државу и ми на то никада нећемо пристати“, упозорио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, који заговара децентрализацију Централне банке БиХ.
Када су му се изјаловили сви планови за намицање пара везани за Централну банку БиХ, Додик и његови финансијски стручњаци окренли су се сумњивим фондовима.
Крајем прошле године Додик је саопштио да је Влада Републике Српске обезбиједила позајмицу од 300 милиона долара код америчког инвестиционог фонда Глобал Банцорп Цоммодитиес анд Инвестментс.
Објаснио је да ће позајмица бити реализована уз камату од три одсто. „Граце период је три године уз могућност продужетка за још толико“, рекао је Додик и додао да је рок отплате три године од повлачења сваке транше.
Одлука о задужењу од 300 милиона долара донијела је Влада Жељке Цвијановић, без процедуре у Народној скупштини Републике Српске.
Овај потез опзиција у Српској дочекала је на нож. Прво су поднијели апелацију Уставном суду Републике Српске на ову одлуку, затим су тражили да се о томе расправља у ентитетској скупштини, а када су истрошили, како кажу, све правне лијекове, једина могућност је била подношење кривичне пријаве против одговорних због неуставног дјеловања.
У међувремену је откривено да је овај тајанствени фонд регистрован у Флориди, прије годину дана те да је директор фонда Рус Александар Василиев, а спекулише се и да је задатак фонда био осигуравање руског капитала у доба украјинске кризе.
Влада Републике Српске усвојила је, на сједници крајем децембра 2015. године, Одлуку о раскиду уговора о кредиту вриједном 300 милиона долара са америчким Инвестиционим фондом „Глобал Банцорп Цоммодитиес & Инвестмент“.
Извор из Владе Републике Српске потврдио је да је уговор раскинут уз званично образложење министра финансија Зорана Тегелтије да је истекао рок за повлачење тог новца.
Ово је био посљедњи покушај кабинета Жељке Цвијановић да се домогне кредита од неколико стотина милиона долара.
Потом су услиједили преговори са ММФ-ом у којима се Влада Републике, у Писму намјере, до којег је “СБ” дошла, обавезала да неће тражити додатно штампање новца. То би, како стоји у писму, ставило ван снаге Валутни одбор, а Република Српска је привржена наведеном одбору.
Иначе, укупан дуг Републике Српске на крају 2015. године, износио је 5,351 милијарду КМ и прешао је законску границу од 60 одсто БДП-а која је дефинисана на основу критеријума које је Влада Републике Српске увела кроз Измјене и допуне закона о задужењу, дугу и гаранцијама који каже да укупни дуг не смије прећи 60 одсто БДП-а. Већина кредита није отишла у привреду већ у јавну потрошњу.
М.Д.
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (22)
Милорад
Веце зло од овог бакинацког малог Миса и овог дрипца Тегелтије заједно са дрипцом Спирицем нас једноставно није могло задесити! Дрипци су права посаст, гори од куге!!
Народни
Баја дај извади тих 200-300 милиона из дусека и помози мало свом народу који те вјерно подрзава!
срамота
Срамота је да министарка хоце или велики или мали, а да га нико не да!
Докле више
Тако је то кад нас једна сељанчура заступа, односно, засТ себе на повјереној друштвеној позицији. Људи драги па ову багру је давно требало похапсити, а ако ништа друго гдје год да се појаве у јавности гађати их јајима. Овако више не иде.
Миле
Није ваљда да баја и његови министи немају двије милијардице кеса! Нека они дају оно сто су нам узели, макар само један мали дио. И ето нама спаса.
ЦилеМиле
Миле, само стампај паре. Ниси довљно до сад натрпао у свој дзеп, па дај ста и како било, само да су паре.
yугословен
ОН ИМА ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ ЗА ПОКРИЦЕ СТАМПАЊА НОВЦА ОН БИ ДА НАМ УВАЛИ И ИНФЛАЦИЈУ И ДА ПРИМАЊЕ КОЈЕ ДОБИЈЕС КРОЗ ДЕСЕТ ДАНА ВРИЈЕДИ 3 МАРКЕ
борац
Бицемо једина дрзава на свијету која фалсификује новац ал не цуди кад нам је мафија на власти.
Горан
Е ови из ММФ-а нашли Жељку да "варају." Ма има Жељка "рјешење" ту су трезорски записи обвезнице,мали и велики кредити из Русије, који додуше не зна се кад ће стићи , али ко чека тај дочека.Него Жељка мало то убрзај , са овим својим министром , финасија Тегелтијом, јер ако овај што са овим новчаницама игра ремија за то сазна , богами "неће бити добро."Могао би вас Баја експресно преселити на клупу за резервне играче, онако како кажу Хрвати да будете "причува," и онда ништа од" трансвера", за члана предсједништва БиХ. А овај Тегелтија би могао проћи још горе , могао би се наћи на "сметљишту ", историје, као да човјек никад није био министар, и то финансија.
клапац
Конацно да је ММФ престао их финансирати. Сад нека показу ста знају. Кредит зна узети свака будала. Само ово мозе довести до промјена.
Ево рјешења
Смањити посланицима плате на пола и опет ће имати висока примања у односу на пруге грађане. Зар је нормално да посланици имају плату између 3000 и 8000КМ? Све преко 2000 је апсолутни безобразлук.
де
НЕК БАЈА ЗАВИРИ У НЕКУ НАСУ БАНКУ ; ДА НИЈЕ НЕГДЈЕ ЈОС МАЛО МАРКИЦА ОСТАЛО !!!
РАСПУЦИН
БОЉЕ ДА НИСУ ОДОБРИЛИ СРЕДСТВА,ИОНАКО БИ СВЕ ТО ЗАВРСИЛО У ЊИХОВИМ ДЗЕПОВИМА КАО И ДО САДА. САД НЕК СЕ МАЛО ОЗНОЈЕ,НЕК ОВАЈ ПУТ ОНИ ИДУ НА ДИЈЕТУ,НАРОД ЈЕ НА ВОДИ.
Дон Кихот
Ово су ствари које уче дјеца у средњој школи и на првој години факултета, драга "наша паметна "предсједнице.....: Акумулација - издвајање дела профита у акумулациони фонд, или задржани профит (ретаинед профит), чиме се уједно повећава основни капитал . Средства из акумулационог фонда се инвестирају у пословање па се тако постиже повећање обима пословања. Инвестирање из акумулације се још назива и нето инвестирање. Оваква акумулација капитала је један од основних извора краткорочног и средњерочног економског раста. -Алокација ресурса - представља усмеравање природних, техничких тржишних и финансијских фактора развоја Банкротство - распад пословног система банке, или ма које друге привредне организације, која је запала у такво стање да својом имовином више није у стању да подмири своје обавезе. Биланс успеха – двострани преглед расхода и прихода у одређеном временском период Буџет - акт представничког тела којим се предвиђају и одобравају приходи и расходи државе (или локалног органа управе) за одређени будући период, по правилу за једну годину. Буџетом се предвиђају и распоређују расходи и приходи ради осигурања континуитета финансирања јавних функција и усклађивања потрошње државе са економском политиком и могућностима. Буџетски дефицит - вишак расхода у односу на приходе у - буџету, тј. када су укупни приходи недовољни да покрију износе расхода. За покриће буџетског дефицита држава повећава фискално оптерећење (порезе) и приступа већем коришћењу зајмова и емисији (креирања) - новца - тзв. монетизација буџетског дефицита. Економске потребе – јесу део људских потреба. Људске потребе су не само мотив и стимуланс производне активности већ су и производ те активности. Економске потребе се мењају са развојем људског друштва, те се констатује нормална или просечна обимност људских потреба на датом степену развијености. Минимални обим људских потреба или егзистенцијални минимум људских потреба јесте задовољење у обезбеђивању минималне егзистенције људи. Финансије означавају и посебну науку (наука о финансијама, финансијска теорија), која изучава појаве, односе и институције у вези са прикупљањем, расподелом, трошењем и управљањем новчаним средствима ради задовољења општих и заједничких друштвених потреба (здравство, образовање..). Фискална политика - финансијска политика активног коришћења фискалних инструмената (пореза, јавних расхода, буџета и јавног дуга) с циљем побољшања перформанси националне економије (запослености, расподеле, стабилности, привредног раста) и повећања општег друштвеног благостања.
БиХ 4 алл
Назалост сва неспособност и нерад додикове владе је у овом тексту досао до изразаја,готово да не бира средства само да се задузи...који је то стадиј??? Знаци ако се не задузи немозе ни функционисати тј.нема довољно средстава за измирење свих обавеза,јадни додик све кредите тросио у јавну потросњу и крпање рупа,а не у економију..све опухао и сад је фрка,како даље...поздрав из бољег дјела БиХ
Миле
Већи порез,скупљи бензин,струја,смањење плата,пензија...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.