Начелници општина: Послије мене потоп

Много начелници општина у Републици Српској, кад се домогну примамљиве и исплатљиве и удобне фотеље забораве на оне који су их бирали. Њихова моћ је толика да у управљању локалном заједницом, могу, као несавјестан домаћин, да арче њену касу, расипају новац на пројекте за које само они мисле да су перспективни и што је најтеже – да је задужују. Многи се понашају по познатој мисли француског краља Луја Петнаестог „Послије мене потоп“.

Изразит примјер великих задужења општине је Градишка, гдје су претходни начелници, оставили долазећем и сад актуелном позамашан мираз.

Начелник општине Вишеград Славиша Мишковић зна да је дуг зао друг па за више од три и по године на функцији није позајмио за општину ни једну марку али је зато од својих претходника вратио 3,5 милиона КМ што је половина од годишњег буџета.

Занимљиво је да се начелници малих и сиромашних општина ријетко одлучују за задуживање локалних заједница као што су Вукосавље, Иточни Дрвар, Источни Мостар, Крупа на Уни и Рудо. Рудо нема ни једно кредитно задужење и свијетао је примјер у сазвијежђу презадужених општина.

Начелнике који су створили дугове народ обично више не бира, али њима је то сасвим свеједно јер су напунили новчанике, а оне који сервисирају дугове претходника стигне "казна" јер нису улагали новац у пројекте. Народ зна да се дугови враћају са његове искривљене грбаче а да ли то заборавља кад попуњава листиће на изборима.

Подаци говоре да су кредитна задужења општина и градова у Републици Српкој закључно са 31. августом 2013. године износила 333 милиона конвертибилних марака. Тада је од 63 јединице локалне самоуправе њих 53 имало кредите.



БН телевизија