Којо: Радимо за храну и рачуне

Одлука да Никола Којо режира филм "Стадо", иако изненађујућа, јер познати глумац није досад испољавао редитељске амбиције, заправо није неочекивана. Којо је, наиме, на много начина "спиритус мовенс" целог "Стада" - човек у чијој се глави идеја о "тешком глумачком хлебу" зачела и развијала, из чијег су се живота и окружења "крале" форе, а ситуације пребацивале у форму сценарија...

Сам сценарио пак, потписује Небојша Ромчевић, а улогу супервизора режије добио је првобитно планирани редитељ Горан Гајић.

- Неке животне ситуације преносио сам писцу Небојши Ромчевићу, који је све то преточио у сценарио. Некако сам и радећи ту пилот епизоду, и уз све кроз шта сам пролазио током протекле две и по године, остао потпуно увучен у целу ову причу...

* Има ли, на почетку снимања, већ неких неслагања, каже ли вам Горан Гајић: "Ја бих то другачије режирао"?

- Наравно да има неслагања, то је креативни процес, Горан има своју визију а ја имам своју, али увек послушам савет неког ко је занатски искуснији од мене. Дакле, слушам и Гајића, слушам и Душана Јоксимовића, кога зовем Глас разума. Често нам сврати на снимање и Срђан Драгојевић, окупи се баш лепа екипа, и влада нека лепа другарска атмосфера.

* "Стадо" приказује живот глумаца - хоће ли та прича бити универзално "гледљива"?

- Мислим да је прича у "Стаду", прво, применљива на свим континентима, а друго, и у свим професијама. Глумачка професија се овде нашла у фокусу стицајем околности, зато што сам ја глумац. Верујем ипак да ће у њој моћи да се препозна свако, да ће у нашој, глумачкој муци препознати своје муке свако ко живи у земљама где мораш да имаш везу да би прешао на зелено светло, у земљама у којима ништа не почива на нормалним односима.
 
* Шта онда остаје као нешто лепо, што припада глумачкој професији а што ће нам приказати "Стадо"?

- Лепа је та радост игре и та, условно речено, уметничка жеља да се, без обзира на то колико пута пропаднеш, увек подигнеш и наставиш даље. Али, опет кажем, тако би требало да буде и у другим професијама, требало би да је то суштина сваке професије, сваког бивствовања. Пред сваког човека су постављени изазови са којима се треба изборити, али треба и знати да ће све кад-тад проћи.

* Шта је са градњом (под)космајског "глумачког" села коју сте започели пре неколико година?

- Пројекат тренутно тапка у месту, чекамо да се поново сви окупимо. Није отказан, ради се понешто, али помало, јер смо сви запали у ситуацију да радимо за храну и рачуне и не можемо ни да сањамо да направимо нешто што ће нам појефтинити живот. Укратко, чекамо нека боља времена.

Извор: Новости