Ко је одговоран за уништавање шуме?

Поткорњак, штеточина која напада стабла и узрокује њихово сушење, намножила се на романијском платоу након измјене Правилника о шумском реду 2009. године. Тада је Управа Јавног преузећа "Шуме Српске" одлучила да тзв. корање четинара више није обавезно, односно да са одсјечених стабала не треба да се скида кора у шуми. То је довело да поткорњак преплави здрава стабла на огромној површини романијског платоа.

"То је веома опасно и крајње забрињавајуће. Стање је било алармантно прије двије године, а сада је неупоредиво горе", тврди Зоран Станивуковић, професор Шумарског факултета у Бањалуци. Прије усвајања новог Правилника, "Шуме Српске" и ресорно Министарство тражили су мишљење од Шумарског факултета који је препоручио не само да се задржи корање стабала, већ да се повећа и број тзв. феромонских клопки. Међутим, препорука није испоштована и од 2011. до 2014. године на романијском платоу је због поткорњака уништено око 180 хиљада кубних метара стабала. Професор Станивуковић сматра да је штета и већа, јер се приликом редовне сјече не евидентирају сасушена стабла. 2014. године Шумарски факултет урадио је Извјештај о узроцима сушења стабала.

"Нажалост, појединци из Управе "Шума Српске" тада су тврдили да то нема никакве везе са поткорњаком, већ да је у питању суша. Истрага је показала другачије. Ми смо у извјештају навели тачне узроке и одређене мјере да се то санира, али након тога је и Факултет имао проблеме због Извјештаја. Шта су они након тога урадили не знам, али стање је данас много горе", каже професор Станивуковић.

Да ли о питању поткорњака нешто раде у "Шумама Српске" нико не зна, јер су они тренутно преокупирани предизборном кампањом, односно
финасирањем појединих политичких партија и страначким запошљавањем. У ресорном министарству кривицу пребацују на "Шуме Српске". Истичу да је газдовање шумама, па тако и заштита, њихова обавеза и чуде се како Управа Јавног предузећа и нека шумска газдинства нису упозната са чињеницом да је спорни Правилник о шумском реду измјењен прије скоро двије године.

"Желимо јасно да кажемо да је одговорност на Јавном предузећу "Шуме Српске". Требало је на вријеме да се упознају са ситуацијом и да предузму одговарајуће мјере, онако како је то од њих тражило Министарство и Влада", тврди Александар Мацановић, портпарол Министарства пољопривреде и шумарства у Влади Републике Српске.

И док "Шуме Српске" и Министарство одговорност пребацују једни на друге, општине Сарајевско-романијске регије којима је одузето право управљања шумама, траже да се нешто под хитно уради.

"Ситуација је драматична, шума се суши, штете су вишемилионске. Соколац зависи од тог природног ресурса и можете да замислите колика је то штета када се шума сијече да би се уништила заражена стабла. Општина од тога нема никаве користи, али некоме то одговара", упозорава Милован Бјелица, начелник општине Соколац.

"Општини Соколац Шумско газдинство Романија дугује око 450 хиљада марака. Они су довели општину Соколац и буџетске кориснике у тешку ситуацију и ми ћемо вјероватно морати у наредним данима да предузмемо неке ванинституционалне потезе", каже Бјелица и додаје да би 10 одсто прихода Шумског газдинства, који по закону припадају локалној заједници, општина требало да улаже у инфраструктуру.

"Међутим, газдинство не измирује своје обавезе, па се инфраструктура финансира из осталих буџетских средстава, а на штету буџетских корисника", тврди Бјелица и истиче да га чуди како не реагује Пореска управа која општини блокира рачун због неуплаћених 100 хиљада марака доприноса, а на дуг шумарства од скоро пола милиона марака не реагује.

Погледајте прилог БН телевизије



БН телевизија