Имамо милион хектара необрађених поља

У Савезу удружења пољопривредних произвођача РС наглашавају да је поражавајући податак да на сваког незапосленог у БиХ иду чак два хектара необрађеног земљишта.

Посебно забрињава чињеница да је у РС сваке године све мање ораничних површина, што потврђује податак да је деценију уназад ишчезло скоро 20.000 хектара њива и башта. Анализа Завода за статистику РС показује да су, наиме, ове површине 2006. године покривале 596.000, а лане 577.000 хектара.

Пољопривредници од својих њива руке дижу првенствено ради високе цене обраде земље, те немогућности да, због јефтиних роба из увоза и непостојања заштитне домаће политике, продају оно што су узгојили. Свесни су да је земља ресурс који би, у случају веће искориштености, могао и требао да буде механизам за заустављање неконтролисаног увоза хране, али су изгубили веру да ће се то бар у скоријој будућности десити.

А ситуација у овом погледу је таква да смо 2013, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, увезли 210,1 милион, а прошле године 244 милиона КМ житарица. С друге стране, прошле године смо ових пољопривредних култура извезли тек 34,4 милиона КМ или чак седам пута мање у односу на вредност увоза.

Стојан Маринковић, председник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже за „ЕуроБлиц“ да је за очекивати и поразнију статистику, с обзиром на то да је у Републици Српској и БиХ све мање произвођача хране.

"Податак до којег смо дошли да је у БиХ чак милион хектара земљишта необрађено, довољно говори о томе којим путем иде наша пољопривреда. Пропорционално смањењу ораничних површина, смањује се и број ратара, који махом напуштају села. Одлазе у градове, по цену да ће радити на црно, за минималац или осредњу платицу, јер им је она, ипак, сигурнија него да наставе да се баве земљорадњом", наглашава Маринковић.

Упозорава да оваква пракса, међутим, иде у корист увоза који је, ионако, узео данак домаћој економији.

"Нажалост, у БиХ ни на којем нивоу не постоје мере заштите домаће производње. Зато не чуди што пољопривредници напуштају своја огњишта, а оранице остављају да коров расте по њима", каже Маринковић.

Из Удружења сточара Републике Српске упозоравају да је од 2010. године број пољопривредника у Српској са 70.000 “слетео” на 20.000.

"У протеклих шест година број млекара је са 12.000 смањен на свега 4.500. То довољно говори у прилог чињеници да је ситуација у пољопривреди прилично тешка и да једва опстајемо. У Српској је, очигледно, све мање оних који желе да се баве пољопривредом" истиче председник овог удружења Владимир Усорац.

ЕуроБлиц