Ако буде рата, неће се водити на руској земљи

Караганов, члан утицајног Савјета за спољну политику и одбрану при руском Министарству спољних послова,у интервјуу за њемачки "Шпигл" наводи да већ десетак година расте ризик од новог рата у Европи, и да је сада исти као у вријеме Хладног рата.

Пропаганда која у изобиљу стиже са обје стране свједочи о опасној фази кризе, сматра Караганов.

"Руски медији су више резервисани од западних. Премда морате да разумијете да је Русија веома осјетљива када је ријеч о одбрани. Ми морамо да будемо спремни на све. То је извор повремено широке пропаганде", каже он и пита:

"Али шта ради Запад? Он се само бави оцрњивањем Русије; вјерује да ми пријетимо да ћемо напасти. Ситуација се може упоредити са кризом каква је постојала крајем седамдесетих и почетком осамдесетих".

Руски експерт има на уму масовно повећање броја нуклеарних ракета средњег домета у Европи, које је лако могло довести до ненамјерног нуклеарног рата. Те ракете имају врло кратко вријеме долета, због чега нападнутој страни не остаје готово нимало времена да реагује, а то опет чини аутоматску одмазду једином могућом реакцијом на погубну нуклеарну ватру.

Таква ситуација ублажена је споразумом о забрани ракета средњег домета потписаним 1987. године.

Према мишљењу Караганова, садашње јачање НАТО снага код гзападраница Русије налик је постављању ракета "першинг" и СС-20 прије три деценије, барем у смислу немуштог оправдања за њихово распоређивање.

"Страховања у земљама као што су Пољска, Литванија и Летонија треба повезати са тиме што НАТО у тим земљама стационира оружје. Али, то им не помаже; ми то тумачимо као провокацију. У случају кризе ми ћемо уништити управо то оружје. Русија више никад неће ратовати на својој територији", поручује Караганов.

Како истиче, помоћ коју је понудио НАТО није симболична помоћ балтичким државама него провокација.

"Ако НАТО почне да насрће на нуклеарну силу каква смо ми - биће кажњен", наглашава руски експерт.

Дио проблема, према његовим ријечима, јесте прекид комуникација, што је показао рад - односно одсуство рада - Савјета НАТО-Русија, који је формиран да би рјешавао разлике у мишљењима између Алијансе и Русије. Али, то "више није легитимно тијело".

"НАТО је постао квалитативно друкчији савез. Када смо почели дијалог са НАТО-ом, био је то одбрамбени савез демократских сила. Али, онда је Савјет НАТО-Русија послужио као покриће и за легализацију експанзију НАТО-а. Када нам је заиста био потребан - 2008. и 2014. - није га било", наводи Караганов, имајући на уму двије велике руске безбједносне кризе - догађаје у Грузији и Јужној Осетији и насилну смјену власти у Украјини.

Караганов истиче да непријатељство између Русије и Европе и на друге начине погађа обје стране. Послије више деценија безбрижног живота, Европа је заборавила како се води реалполитика, за разлику од Русије, што значи да Европа губи помоћ Русије када је у питању избјегличка криза, јер је мало вјероватно да ће је Москва понудити у ситуацији када је суочена с конфронтацијом.

"У Европи имате различит политички систем који није у стању да се адаптира на изазове новог свијета. Њемачка канцеларка је рекла да наш предсједник живи у друкчијем свијету. Ја вјерујем да он живи у веома реалном свијету", истиче Караганов.

Извр: Спутњик