Мљекари неће имати драматичне посљедице

"Већ у понедјељак Хамдо Тињак, секретар Министарства спољне политике и економских односа и главни преговарач иде у Брисел и парафираће овај споразум. Дао сам му инструкције у том смјеру, тако да се тиме завршава једна фаза, а предстоји једна сложенија процедура за усвајање ССП-а, с обзиром на то да то треба да прихвате земље чланице ЕУ. Међутим, то је најважнији корак у кандидатском статусу БиХ. Ово питање већ ће бити на дневном реду сједнице Савјета за вањске послове ЕУ и то ће бити добре вијести из БиХ", рекао је Шаровић.

Шта ће ово значити за пољопривреднике у БиХ, да ли ће они бити на губитку и какве су процјене?

"Процјене могуће штете коју ће да претрпе поједини сектори у пољопривреди урадиће Свјетска банка. Гледаћемо да им дамо новчану подршку како би превладали тај период и како би били конкурентни роби које долазе из ЕУ."

Да ли ће ССП угрозити мљекарски сектор који је, на неки начин, и најрањивији, а посебно сада када су позитивно с извозом у ЕУ кренуле одређене мљекаре у БиХ?

"Што се тиче посљедица, неће оне бити драматичне. Највише ће се то осјетити у првој години, јер биће негдје око 4.500 тона млијека из европских земаља неоптерећених царинама и превелманима, што је четири-пет одсто од укупне потрошње на домаћем нивоу. Ипак, они ће сигурно да осјете мало већу конкуренцију у једном дијелу."

Најавили сте да постоји могућност извоза месних прерађевина у Руску Федерацију. Да ли ће до тога доћи и када?

"То је био предмет мог разговора с представницима Руске Федерације. Ми већ годину дана покушавамо, тражимо од руских надлежних инспекцијских тијела да посјете БиХ и да изврше преглед и пријем одређених објеката и за месо и за млијеко и млијечне производе и тај процес се отегао. Имамо обећање с руске стране да би могли ове године да нас посјете. Треба да смањимо број објеката за инспекцију како бисмо у првој фази ишли са онима с највише капацитета, и у првој фази идемо с месном индустријом, односно с великим фармама и вршимо припреме у складу с препорукама руске стране за њихов долазак."

Каква је тренутно ситуација са дистрибуцијом меса које се извози за Турску, да ли то и даље иде само преко аеродрома у Тузли, шта је са аеродромима у Сарајеву и Бањалуци?

"Према мојим информацијама, месо из БиХ у Турску се дистрибуира само преко аеродрома у Тузли. Препоручили смо да у Сарајеву и Бањалуци контактирају с компанијом која је на тендеру добила да извози месо у Турску, она је надлежна да да одговор о томе с ког аеродрома ће вршити превоз меса у Турску. С друге стране, турску компанију која је добила овај важан посао упознали смо са ставом Савјета министара БиХ да се извози колико је год могуће с других дестинација равномјерно и ја очекујем наредних дана да дође до комуникације самог извозника и "Туркисх Аирлинеса", који има аранжман са извозником и аеродромом. То је њихов посао, али ћемо заиста инсистирати да транспорт иде равномјерно, посебно ради ограничених капацитета Канцеларије за ветеринарство, која нема довољно инспекцијских капацитета да се тај транспорт врши само са аеродрома у Тузли. То смо већ упозорили, можда ћемо и ограничити инспекцијски надзор због ограничених капацитета Канцеларије за ветеринарство."

Шта је са заједничким представништвом у Истанбулу које би требало да успоставе БиХ и Србија? Када би се то могло десити?

"У турску владу се као министар економије поново вратио Нихат Зејбекчи, који је покренуо иницијативу за отварање представништва БиХ и Србије. Он је прије неких седам дана упутио позив мени и господину Љајићу у којем нас позива у Турску и на заједнички договор о представништву и надам се да ћемо то учинити у току ове године, можда и у септембру."

Извор: Независне новине