БиХ ће бити избачена из Савета Европе?

Од 2003. године пред тим судом покренуто је више од 6.600 тужби против БиХ због кршења људских права. Тренутно је у поступку извршења 20 пресуда и осам одлука по нагодбама које обухватају 243 особе.

Моника Мијић, представник Савета министара БиХ пред Европским судом за људска права, каже да већина ових пресуда открива постојање проблема у структури БиХ и да се не ради о изолованим случајевима кршења људских права.

"Комплексно уставно уређење БиХ ствара препреке у извршењу одлука Европског суда на домаћем нивоу, са аспекта нужне координације и концензуса између институција у БиХ. Зато су ентитети у БиХ дужни предузети генералне мере као што је измена закона, праксе домаћих тела и изградње одговарајућих институција", каже Мијићева.

Проблем је, додаје она, што у БиХ нема довољно едукованих државних службеника који ће пратити извршење пресуда Европског суда. Мијићева упозорава да је крајња последица по земљу која одбија да проведе одлуке суда у Стразбуру искључење из Савета Европе, што би могла да доживи и БиХ.

Међународна група за права мањина је поднела захтев Савету Европе да покрене кривични поступак против БиХ због неизвршавања најпознатије пресуде „Сејдић – Финци“.

Међутим, правни експерт Крстан Симић каже да нема прекршаја уколико се одлуке не проводе. У том случају БиХ би могла бити само политички санкционисана одузимањем права да учествује у појединим европским институцијама, чије стандарде треба да поштује.

Симић наводи да су одлуке Суда за људска права, али и Уставног суда БиХ, „врло често микс политике и класичних судских захтева где не постоји могућност њихових извршења“. Други проблем је што се одлуке не извршавају због неусклађености закона и постојања правне празнине.

"Поједине одлуке садрже потврду да је извршена повреда нечијих људских права коју треба уклонити, а што је у Крвичном закону БиХ квалификовано као кривично дело. Ту настаје проблем, јер би онда те пресуде требало да подржи са својим оптужницима Тужилаштво БиХ, с једне стране, и онда суд пресудама. Најпознатија пресуда „Сејдић – Финци“ је политичко питање и БиХ треба да одговори да ли жели да задржи Устав који садржи дискриминацију људи да могу бити бирани, или не жели. Тешко је доћи до позиције да би се могла успоставити било чија кривично-правна одговорност због непровођења одлука", каже Симић.

Председавајући Заједничке комисије за људска права ПС БиХ Борислав Бојић сматра да БиХ очекују озбиљни проблеми због непровођења пресуда Европског суда и да се не могу искључити кривичне пријаве, као и блокаде према БиХ на путу ка ЕУ.
"Обавезали смо се да ћемо испуњавати међународне обавезе и кад тад ћемо морати провести све пресуде Суда из Стразбура, посебно „Сејдић – Финци“, јер је основно људско право сваког да се кандидује и буде биран за неку функцију", каже Бојић.

БиХ је по основу донесених пресуда Суда у Стразбуру исплатила око четири милиона КМ, а на основу нагодби са подносиоцима тужбе плаћено је око 11 милиона марака.

У већини случајева висину одшете су утврдили домаћи судови, а разлог за покретање тужби пред Судом у Стразбуру било је непровођење пресуда.

Током прошле године изречене су три пресуде које су БиХ коштале 400.000 КМ, док је у случају „Пилав“ донесена пресуда да БиХ исплати Илијазу Пилаву судске трошкове у износу од 6.600 евра.

Извор: Блиц