Нема основа за укидање закона

Линта је у писаној изјави за медије указао да не постоји основ да Србија укине наведени закон и да одустане да гони осумњичене за ратне злочине без обзира на националну припадност.

Он је подсетио и да је универзална надлежност тековина међународног хуманитарног права и да кривична дела ратних злочина и злочина против човечности спадају у бригу целе међународне заједнице.

"Јасно је да се Хрватска плаши да би њени поједини политичари и војници, за које постоје докази да су одговорни за ратне злочине могли бити ухапшени када пређу границу. Тиме Хрватска показује врхунско лицемјерје јер, с једне стране, штити ратне злочинце из реда већинског народа а, с друге стране, донела је у претходном периоду решења о расписвању потерница на основу којих је ухапшено 158 Срба, најчешће без икаквих доказа", навео је Линта.

Линта је такође подржао изјаву руководиоца Тужилаштва Србије за ратне злочине Милана Петровића да Србија не размишља о укидању Закона у универзалној надлежности за ратне злочине и да ће га Тужилаштво за ратне злочине примјењивати у пуној мери у обиму.

Он се сложио да би стављање наведеног закона ван снаге довело до тога да Србија више не би могла да гони одговорне за ратне злочине и да би они избегли кривичну одговорност.

Према речима Линте, то потврђује чињеница да у Хрватској, али у Босни и Херцеговини, нема политичке воље да се процесуирају ратни злочини против српских цивила и заробљеника.

"Један од доказа јесте да у Хрватској постоји само једна правоснажна пресуда за бројне злочине у акцији „Олуја“", навео је Линта.