Постали родитељи на почетку шездесетих

Светланиној и Богдановој срећи нема краја. После дуге борбе и исчекивања, 12. јула, пет минута после поноћи на свет је дошла Јана. Тај тренутак њена мајка, која је у јануару напунила 51 годину, дуго ће памтити.

„ Сву празнину коју сам имала у души, она је попунила. Не знам шта да кажем. Као бог кад вам нешто поклони. Рођена је на празник, то је поклон од Бога“, каже Светлана Лукић

Помешане емоције, смех и сузе смењују се код оца Богдана. Надао се, молио и веровао да ће постати отац.

„Плакао сам као што сада плачем од среће. Драго ми је што сам постао отац. Сад ћемо се нас двоје у неким позним годинама окренути њој. Добили смо је касно. Погледао је и нас бог“, каже Богдан Лукић.

Велику захвалност дугују лекарском тиму шабачке болнице, који су и поред компликација и ризика, трудноћу довели до срећног краја.

Биолошки потпомогнута трудноћа са три зачета плода, захтевала је додатни надзор.

„Успели смо да спасемо један плодић који је остао. По изласку из болнице, био је стални надзор. Довели смо трудницу до жељених 36 недеља, када је из медицинских разлога порођај завршен царским резом“, каже др Дарко Вукојчић.

Светлана је најстарија породиља у овој установи коју лекари памте. Статистика подсећа да је пре четири деценије проценат жена које су „касније“ рађале износио само пет одсто, а сада у европским земљама готово свака четврта трудница би се могла назвати старијом прворотком. И овде је таква статистика, али се интензивно ради на подстицају рађања.

„ Ја се надам да ће овај пример мотивисати и остале жене да рађају. Нама требају бебе. Бебе су и даље у моди, ја се надам“, каже др Драган Милошевић, начелник Службе гинекологије и акушерства

Ова слика из шабачког породилишта нада је за све жене које нису успеле да постану мајке у годинама које су оптималне за рађање. Биолошки сат спорије куца и на страни је новог живота.

Б 92
фото: Б 92