Кобијево "упутство за употребу" за младе спортисте!

Непосредно пре него што је драфтован као 13. пик 1996. године, када је имао само 18 година, Брајант је дао себи неколико савета како би требало да се понаша у будућности, пре свега у вези са пријатељима и околином.

Кобијево писмо самом себи могло би да послужи као савршен приручник за сваког младог спортисту којег очекује изненадно богатство и све што стим долази.

Драги седамнаестогодишњи ја,

Када се твој дечачки сан играња за Лејкерсе оствари сутра, мораш пронаћи начин за инвестирање у будућност твоје породице и пријатеља. То звучи једноставно, можда мислиш да нема потребе за размишљањем, али узми времена.

Рекао сам ИНВЕСТИРАЈ. Нисам рекао ПОКЛОНИ. Дозволи ми да ти објасним.

Једноставно поклањање материјалних ствари блиским особама се можда тренутно чини исправним. Волиш их, увек су били ту за тебе док си одрастао, па је исправно да они деле твој успех и све што долази с њим. Дакле, купиш им велику кућу, ауто, плаћаш њихове рачуне. Желиш да живе диван, угодан живот, зар не?

Али доћи ће дан када схватиш да, без обзира колико ти мислио да чиниш праву ствар, спречаваш њихов напредак.

Схватићеш да си се бринуо о њима јер је чинило да се ТИ осећаш добро, да ТИ будеш срећан јер их видиш насмејане и безбрижне – то је било невероватно себично од тебе. Док си се осећао задовољно собом, полако си узимао делић њихових снова и амбиција. Додавао си материјалне ствари у њихове животе, али одузимао највредније поклоне од свих: независност и раст.

Схвати да ћеш ускоро бити вођа породице, што укључује тешке потезе, чак и када их твоји ближњи не разумеју сваки пут. Инвестирај у њихову будућност, немој само давати.

Користи свој успех, богатство и утицај да им омогућиш најбоље позиције за остваривање њихових снова и проналазак праве сврхе. Школуј их, омогући им интервјуе за посао и помози им да воде властите битке. Држи их на истом нивоу труда, рада и посвећености који су били потребни и теби да би успео.

Пишем ти ово сада да би могао почети овај процес моментално, да се не би морао носити с болом и тескобом вађења тих истих особа из зависности коју си им проузроковао. Та зависност води до беса, мржње и љубоморе свих укључених, то се тиче чак и тебе. Док време буде пролазило, видећеш их како расту и развијају се, стварају своје амбиције и испуњавају их, а твој однос са свима ће бити много бољи. Постоји још доста ствари о којима бих ти могао писати, али имаш тек седамнаест година, знам да не можеш држати пажњу довољно дуго за две хиљаде речи.

Следећи пут када будем писао, можда ћу се дотаћи изазова мешања крви и посла. Најважнији савет који ти могу дати јесте да родитељи остану РОДИТЕЉИ, а не менаџери.

Пре него што потпишеш тај први уговор, одлучи се за прави буџет за родитеље – онај који ће им омогућити лагодан живот, али учинити и да твој посао расте. На тај начин, твоја деца и унуци ће бити у прилици да инвестирају у властиту будућност када за то буде време.

Твој живот ће се ускоро променити и многе ствари ће кренути на тебе невероватном брзином. Али пусти да се све слегне увече, после још једног дана тренинга од девет сати. Веруј ми, постави ствари на прави начин од самог почетка и избећи ћеш масу суза и боли, од којих нешто остане и до данас.

С љубављу,
Кобе.

Извор: Б92