Роки Вуловић је звијезда интернета

Обожаваоци његових пјесама потрудили су се да пјесме о Маузеру, Пантерима, семберској и козарској бригади преведу на енглески, шпански, руски језик. Остало је одрадио јутјуб, на коме те пјесме за страно тржиште имају милионске прегледе.

"Знам да су моје пјесме популарне на интернету, и то ми је невјероватно. То су ужасни снимци који су изгубили на квалитету док су преношени са ВХС касета. Мислим да су популарни јер су у питању аутентични снимци снимани у рату, на аутентичним мјестима. Што се тиче музике, надам се да су људи препознали емоцију, у тим пјесмама нема вријеђања других народа, само љубав према својој земљи и слављење наших јунака", започиње причу Роки.

За ове године незнатно се промијенио, а ту су и сунчане наочари које је носио и у спотовима. Присјећа се да је прва година рата била  тешка, није било ни времена за пјевање. После су претпостављени који су знали за његов таленат потенцирали да се направи нека пјесма, па их је било довољно да се сними албум. Пристао је да снима под условом да сав приход од продаје иде за ВРС, те помоћ породицама погинулих и рањеним борцима.

"Од продаје видео касета зарађено је више од мола милиона марака, то је оно што је пријављено. Било је ту злоупотреба, многи људи у иностраству су зарадили штанцајући те касете, а наши људи по Америци и Аустралији су куповали. Ко зна ко се ту И колико овајдио. Оно пара што је стигло доста је ваљало. Сјећам се да су људи донијели једну суму аустралијских долара зарађених од продаје, и у корпусу су рекли да је најважније да се купе лијекови и санитетски материјал" присјећа се Вуловић.

Осим тога, поносним га чини што се није посвађао са пријатељима других вјера и нација – рекли су му да су му пјесме лијепе, емотивне, и да воли своје, као што би свако требао. Други дио поноса је популарност коју је задобио широм свијета, највише међу Русима, Пољацима, Бугарима...

"Из Русије су долазили само да мене интервјуишу. И новинари из Одесе, у Украјини. Кад ме виде, то су такви погледи, као да су видјели чудо. Донијели су ми играчкицу рађену по мом лику, која се у Русији продаје за 10-15 евра. Тај младић који ми је донио рекао је да је добио десетине поруџби по Србији, и да их иде раздијелити. Данас моји унуци купују Ајронмене и сличне играчке, а ја им покажем ову и кажем, ово је Роки мен."

Од бугарског батаљона који је служио у Авганистану, Роки је добио флашу вискија, са писмом војника који су му писали да његове пјесме слушају на Блиском истоку.

"И не само то, већ су на те пјесме навукли и хрватске војнике који су били ту. Прво су их чули онако, питају шта је, кад су им рекли да су српске, то их је одбило. После су их наговарали да послушају и чују какве су, па су им се свидјеле."

Родољуб Вуловић отишао је у пензију као директор средње техничке школе у Бијељини. Каже да има више времена за себе, и да ужива у музици, јер су му доступније матрице студио какав је само могао да сања деведесетих. Поп музика је увијек била његова омиљена, али размишља и о ратним хитовима.

"Кад погледам, све што је остало од тих пјесама је технички јако лоше, и размишљам да десетак њих снимим поново, да их прикажем у најбољем руху. Треба сузити избор, јер имам доста пјесама из ратног периода, али мислим да њихова популарност са интернета није лоше мјерило шта се људима свиђа."

Анегдоте

Покојни Ристо Ђого ми се јављао. Каже пустимо сат времена твојих пјесама и одемо у подрум на мезе и пиће. Други имају по једну двије добре, а код тебе све добре. Сјећам се и снимања спотова. Ишао сам код Козарске бригаде, снимали смо у хеликоптеру, пилот се баш уживио да снимимо што боље, па се приближио максимално непријатељским положајима. Ту сам се препао да ће нас срушити, хеликоптер је рањив, то је час посла...

Извор: Форнтал.рс