САД отвориле тајне фасцикле о Југославији!
Референдум у БиХ би могао појачати тензије између три заједнице које још нису одлучиле да ли су спремне на суживот у држави која би била независна, наведено је у тајном меморандуму који је амерички амбасадор у ЕУ Томас Нилс упутио америчком државном секретару Џејмсу Бејкеру 26. фебруара 1992. године.
Свијет
То је тек један од мноштва докумената које је недавно декласификовао Стејт департмент, а који се махом односе на догађаје у бившој Југославији из другог дијела 1991. године и током 1992. године, мада има докумената и из каснијег периода.
Амбасадор Нилс је Бејкеру изнио пет могућих опција за признање постјугословенских држава, а највећа дилема је била како поступити у вези са БиХ у свјетлу најављеног референдума од 1. марта 1992. године, те у вези са Македонијом, с обзиром на то да је Грчка блокирала признање због њеног имена.
Уколико би Америка, како је рекао, признала само Словенију и Хрватску, то би могло охрабрити Србе и Хрвате у БиХ да са Србијом и Хрватском подијеле БиХ .
"То би неизбјежно довело до насиља између три етничке заједнице", рекао је.
Друга опција би укључивала само најаву намјере признања БиХ и Македоније, која би, како он сматра, избјегла ризик да Америка буде одговорна за избијање насиља у БиХ.
"Међутим, у тој опцији би нам било тешко објаснити зашто не признамо те земље на основу њихових властитих заслуга и зашто их излажемо опасности од политичких притисака од стране радикалних елемената. Предсједници Глигоров и Изетбеговић, два најразумнија актера у југословенској кризи, су нас упозорили да би били дестабилизовани ако САД признају друге републике, а не њих", рекао је он.
Трећа опција, коју је он на крају и препоручио Бејкеру, је истовремено признање Словеније, Хрватске и БиХ, што би, како је оцијенио, појачало стабилност БиХ у свјетлу могућег избијања насиља у земљи.
"Било би могуће охрабрити Европску заједницу да идемо заједно у ту опцију, чиме бисмо максимално притисли Хрватску и Србију и елементе који желе подјелу у БиХ", написао је он.
Иако је препоручио опцију број три, Нилс је сматрао да је најбоља опција четири - у којој би уз ове три била призната и Македонија, сматрајући да би то имало стабилизирајући елемент у цијелој Југославији.
"Али признање Македоније прије ЕЗ изазвало би жестоку реакцију Грчке и вјероватно и грчких Американаца. Могућ би био и пад Мицотакисове владе. Зато сматрам да из перспективе грчко-америчких односа ми не би требало да признамо Македонију прије него што то учини ЕЗ", написао је он.
У препоручивању опције три Нилс је рекао да би у тој ситуацији могли одржати притисак према Србији и Црној Гори, које желе да буду прихваћене као насљеднице бивше Југославије.
"Ако референдум у БиХ не покаже јасан резултат, или ако се безбједносна ситуација погорша до мјере да наша најава признања БиХ не буде примјерена, вратили бисмо се на опцију број два", закључио је он.
САД су признале Словенију, Хрватску и БиХ 7. априла 1992. године, док су Македонију признале у новембру 1994.
Извор: Независне новине
Амбасадор Нилс је Бејкеру изнио пет могућих опција за признање постјугословенских држава, а највећа дилема је била како поступити у вези са БиХ у свјетлу најављеног референдума од 1. марта 1992. године, те у вези са Македонијом, с обзиром на то да је Грчка блокирала признање због њеног имена.
Уколико би Америка, како је рекао, признала само Словенију и Хрватску, то би могло охрабрити Србе и Хрвате у БиХ да са Србијом и Хрватском подијеле БиХ .
"То би неизбјежно довело до насиља између три етничке заједнице", рекао је.
Друга опција би укључивала само најаву намјере признања БиХ и Македоније, која би, како он сматра, избјегла ризик да Америка буде одговорна за избијање насиља у БиХ.
"Међутим, у тој опцији би нам било тешко објаснити зашто не признамо те земље на основу њихових властитих заслуга и зашто их излажемо опасности од политичких притисака од стране радикалних елемената. Предсједници Глигоров и Изетбеговић, два најразумнија актера у југословенској кризи, су нас упозорили да би били дестабилизовани ако САД признају друге републике, а не њих", рекао је он.
Трећа опција, коју је он на крају и препоручио Бејкеру, је истовремено признање Словеније, Хрватске и БиХ, што би, како је оцијенио, појачало стабилност БиХ у свјетлу могућег избијања насиља у земљи.
"Било би могуће охрабрити Европску заједницу да идемо заједно у ту опцију, чиме бисмо максимално притисли Хрватску и Србију и елементе који желе подјелу у БиХ", написао је он.
Иако је препоручио опцију број три, Нилс је сматрао да је најбоља опција четири - у којој би уз ове три била призната и Македонија, сматрајући да би то имало стабилизирајући елемент у цијелој Југославији.
"Али признање Македоније прије ЕЗ изазвало би жестоку реакцију Грчке и вјероватно и грчких Американаца. Могућ би био и пад Мицотакисове владе. Зато сматрам да из перспективе грчко-америчких односа ми не би требало да признамо Македонију прије него што то учини ЕЗ", написао је он.
У препоручивању опције три Нилс је рекао да би у тој ситуацији могли одржати притисак према Србији и Црној Гори, које желе да буду прихваћене као насљеднице бивше Југославије.
"Ако референдум у БиХ не покаже јасан резултат, или ако се безбједносна ситуација погорша до мјере да наша најава признања БиХ не буде примјерена, вратили бисмо се на опцију број два", закључио је он.
САД су признале Словенију, Хрватску и БиХ 7. априла 1992. године, док су Македонију признале у новембру 1994.
Извор: Независне новине
Коментари (13)
Брле
Дебили, цијело вријеме су калкулисали и правили ситуацију да свакако додје до сукоба. Они су га произвели, организовали и подрзали, а куну се да су непристрасни. Највеци лазови се највисе куну и убједјују. Досао је и код њих дјаво по своје крпице. Некаје, драго ми је.
Зељко
Де једном се откачите Босне и идеје о подјели.Не чачкајте мечку више.
црни
Интереси и само интереси... Где је тада била она САД из времена Великог Рата која је поштовала и залагала се на право на самоопредељење, једно од три основних људских права, после права на живот и права на слободу мишљења, вероисповести и идеолошког мишљења, загарантовано повељом УНа, за које се залаже већина држава и народа на челу са Русијом? Да се то поштовало и да се није дозволило само једнострано и ускоинтересно признавање права само појединих народа, до ратова вероватно не би ни дошло. Да су били фер као што нису и да су дозволили и Србима то основно и божанском логиком природно људско право, данас би сваки народ имао своју државу и могли би да сарађују са киме год хоће.
Кобац
Браво Никола буахахах
никола
Мени је занимљиво да се помиње референдум марта 1992, а не и то да је РС званицно формирана два месеца пре референдума тј јануара 1992
Пинк
Јес баш тако ал могло би сад да остане само Београдски пасалук како је кренуно
зумба
Сада це се видјети да су Босњаци криви за рат.Напали су сихронизовано све републике са хандзар дивизијом.
адзенда
Глупани нису, све су урадили с предумисљајем.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.