САД отвориле тајне фасцикле о Југославији!

То је тек један од мноштва докумената које је недавно декласификовао Стејт департмент, а који се махом односе на догађаје у бившој Југославији из другог дијела 1991. године и током 1992. године, мада има докумената и из каснијег периода.

Амбасадор Нилс је Бејкеру изнио пет могућих опција за признање постјугословенских држава, а највећа дилема је била како поступити у вези са БиХ у свјетлу најављеног референдума од 1. марта 1992. године, те у вези са Македонијом, с обзиром на то да је Грчка блокирала признање због њеног имена.

Уколико би Америка, како је рекао, признала само Словенију и Хрватску, то би могло охрабрити Србе и Хрвате у БиХ да са Србијом и Хрватском подијеле БиХ .

"То би неизбјежно довело до насиља између три етничке заједнице", рекао је.

Друга опција би укључивала само најаву намјере признања БиХ и Македоније, која би, како он сматра, избјегла ризик да Америка буде одговорна за избијање насиља у БиХ.

"Међутим, у тој опцији би нам било тешко објаснити зашто не признамо те земље на основу њихових властитих заслуга и зашто их излажемо опасности од политичких притисака од стране радикалних елемената. Предсједници Глигоров и Изетбеговић, два најразумнија актера у југословенској кризи, су нас упозорили да би били дестабилизовани ако САД признају друге републике, а не њих", рекао је он.

Трећа опција, коју је он на крају и препоручио Бејкеру, је истовремено признање Словеније, Хрватске и БиХ, што би, како је оцијенио, појачало стабилност БиХ у свјетлу могућег избијања насиља у земљи.

"Било би могуће охрабрити Европску заједницу да идемо заједно у ту опцију, чиме бисмо максимално притисли Хрватску и Србију и елементе који желе подјелу у БиХ", написао је он.

Иако је препоручио опцију број три, Нилс је сматрао да је најбоља опција четири - у којој би уз ове три била призната и Македонија, сматрајући да би то имало стабилизирајући елемент у цијелој Југославији.

"Али признање Македоније прије ЕЗ изазвало би жестоку реакцију Грчке и вјероватно и грчких Американаца. Могућ би био и пад Мицотакисове владе. Зато сматрам да из перспективе грчко-америчких односа ми не би требало да признамо Македонију прије него што то учини ЕЗ", написао је он. 

У препоручивању опције три Нилс је рекао да би у тој ситуацији могли одржати притисак према Србији и Црној Гори, које желе да буду прихваћене као насљеднице бивше Југославије.

"Ако референдум у БиХ не покаже јасан резултат, или ако се безбједносна ситуација погорша до мјере да наша најава признања БиХ не буде примјерена, вратили бисмо се на опцију број два", закључио је он. 

САД су признале Словенију, Хрватску и БиХ 7. априла 1992. године, док су Македонију признале у новембру 1994.

Извор: Независне новине