А гдје је ту Човић?

Фото: Анадолија

Постигли су, тврде, начелан договор у вези са кредитним аранжманом са Међународним монетарним фондом (ММФ), али и Механизмом координације који је био камен спотицања, а тиче се управо начина каквим ће БиХ комуницирати са Унијом. Како то обично у БиХ бива, када се двојица успију договорити, трећем договор не одговара. Члан Предсједништва Драган Човић каже како је споразум који су направили Додик и Изетбеговић тек мртво слово на папиру.

Милорад Додик и Бакир Изетбеговић сјели су за сто, али кафански, и начелно договорили све око чега компромиса није било већ мјесецима. Најприје су се успјели договорити око новца који треба узети од Међународног монетарног фонда. Укратко, у Републици Српској ће радити на примјени Механизма координације који је тијело које треба фактички да представља БИХ у разговорима са ЕУ, а представници Изетбеговићеве Странке демократске акције у извршној власти потписаће писмо намјере за кредит са ММФ-ом.

Но, у свему су заобишли још једно важно име у бх. политици. Ријеч је о Драгану Човићу још једном члану државног Предсједништва који се оштро противи избацивању кантона из Механизма координације.

"Према оном шта сам ја видио да су њих двојица усагласили то може бити добар договор двије странке, али никако договор који може проћи на Вијећу министара БиХ. Имам осјећај да је Изетбеговић прихватио да се у споразум унесу неки елементи за које смо се ја, он и господин Иванић договорили да су неприхватљиви. Ни у једној варијанти се не може правит договор, а да се изузму жупаније из начина координације”, казао је Човић.

Додик и Изетбеговић су, наиме, договорили да Механизам координације чине представници ентитета и државног Савјета министара. За аналитичара Аднана Хускића било је очекивано да ће представници хрватског народа реаговати.

“Ми сад имамо ситуацију да они имају интересе који су дијаметрално супротни. Онда имате ситуацију да када се договоре два, трећи је сасвим сигурно у цијелој тој причи не само изостављен него његови интереси нису узети у обзир. А интереси све три стране су у принципу рефлексија система у којем сад живимо”, наводи Хускић.



Милош Шолаја

Милош Шолаја, професор Факултета политичких наука у Бањалуци вјерује да је оно што су договорили Изетбеговић и Додик било занемаривано током припрема за апликацију БиХ за пријем у ЕУ.

“То што господин Човић приговара мислим да је више због тога да покаже да је и хрватска компонента заиста дио тих политика које се дешавају у БиХ и она институционално може да се изрази кроз његову позицију и позицију кантоналног усаглашавања”, каже Шолаја.

Он додаје да је специфичност БиХ то да се прије ентитетског усаглашавања треба проћи кроз усаглашавање у кантонима у Федерацији БиХ.

“Очигледно да се ту ради о различитој перцепцији начина на који се тај глас испољава”, додаје Шолаја.

Босанскохерцеговачки политичари су давно разговоре важне за функционисање државе из институција измјестили у кафане и ресторане. Међустраначки умјесто институционалних договора управо и доводе до ситуација да увијек понеко није задовољан договореним.

Аналитичар Аднан Хускић каже да се често због тога упућују критике чак и ЕУ која прихвата овакав начин рада.



Аднан Хускић

“Одговор који се добија је да парламенти нису довољно урадили на изградњи сопственог дигнитета и кредибилитета јер су показали да оно што се договори у тим кафанама у парламентима пролази без икакве тешкоће. Не можемо у том смислу кривити ЕУ, мада можемо рећи да није прихватљиво да неко ко се залаже за развој демократије у БиХ и за развој демократских институција треба да прихвати овакав начин рјешавања проблема. Међутим, није први пут и нажалост представља више оно како наши политичари схватају и демократију и институције ове државе и нас и нашу улогу у свему томе”, додаје Хускић.

Подсјетимо, проблем око договора међу ентитетима продубили су се када је ММФ одложио кредитни аранжман од 1,1 милијарде конвертибилних марака с БиХ, јер сви чланови Фискалног вијећа те земље почетком јула нису потписали писмо најмере, кључни документ за одобравање аранжмана.

Писмо намјере нису потписали чланови Фискалног вијећа БиХ, предсједавајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић и премијер Федерације БиХ Фадил Новалић, оба из СДА на чијем је челу Бакир Изетбеговић.

Као разлог је наведен застој на путу БиХ ка ЕУ, јер је РС првобитно одбила да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Механизам координације.

Извор: РСЕ