Срби у Њемачкој на социјалној помоћи

Заједно са Косовом из Србије социјалну помоћ у Њемачкој прима нешто више од 82.000 особа - са Косова 27.146, а из централног дијела земље 55.065. Иначе, према Билду, укупан број прималаца социјалне помоћи је нешто више од 1,5 милион странаца, што је преко 170.000 више него лани.

Крајем априла 26 одсто прималаца социјалне помоћи су били дошљаци у Њемачку.

Дојче веле напомиње да је све мање Њемаца али све више странаца који примају социјалну помоћ, при чему су на првом мјесту Турци и Сиријци. То је, како се наводи, само уље на ватру ксенофобије, тим више што су подаци непотпуни, пошто се не наводе износи које и ти "странци" уплаћују у фонд социјалне помоћи јер раде у Њемачкој.

С друге стране, број Њемаца који примају социјалну помоћ се смањио за 239.995 корисника, што је 5,2 одсто мање.

Још увијек има готово три пута више Њемаца који су упућени на помоћ државе него странаца и укупно је то, према прецизним наводима њемачког Завода за запошљавање 4.360.086 особа. Највише оних које "храни Њемачка" су Турци (295.000), Сиријци (242.000) и већ на трећем мјесту су њемачки сусједи у Европској унији, Пољаци (92.506).

Из статистике Завода за запошљавање се извлаче и статистике код којих националности је забиљежен највећи пораст прималаца помоћи - и јасно се види да су то избјеглице: из Еритреје (плус од 229,4 одсто) и из Сирије (плус од 195,4 одсто).

Подаци Завода за запошљавање свједоче о заиста великим помацима на тржишту рада широм Европе па се тако и Хрватска истиче као земља чија је популација запослених у Њемачкој у годину дана нарасла за око 25 одсто (са 123.377 на 154.404). Поред већ поменутих Турака или Сиријаца, наводе се и 16.150 држављана Хрватске који примају социјалну помоћ у Њемачкој по било којој основи - дакле или су сами незапослени или су чланови породице, што је основа и за све друге статистике.

Заправо, број становника Хрватске који су се у Њемачкој јавили као незапослени и који траже посао је готово константан од почетка раздобља које се прати у овој таблици (јануар 2011.) и у јуну их је било 17.899.

То је нешто мање него што их је било овог фебруара када је посао тражило 18.952 држављана Хрватске. Када је ријеч о државама бивше Југославије, мање има једино Словенаца (1.976) и Македонаца (14.717). Слиједи Босна и Херцеговина (17.055 особа), а Црна Гора се из неког разлога не може наћи у овим табелама њемачких службеника.

Од земаља Европске уније, послије Пољака, највише држављана прима социјалну помоћ у Њемачкој из Бугарске (73.088), онда долази Италија (70.911) па тек онда Румунија (60.084). Грка је пак чак и мање него држављана Србије и ту их је 46.485 који примају социјалну помоћ. Иначе, почетком ове године износ помоћи је повећан на 404 евра по особи, с тиме што се износ повећава за свако дијете и члана домаћинства.

Она се у начелу даје као апсолутни износ, дакле помоћ се смањује за сваки приход којим се располаже. У сваком случају, у Њемачкој је то довољно за најосновније потребе. Напомиње се да на су социјалним мрежама најозбиљнији приговори оваквом сензационалистичком чланку таблоида Билд о странцима који, ето на који начин користе њемачко гостопримство је нешто посве друго. Нигдје не пише о износима који и ти "странци" уплаћују у фонд социјалне помоћи јер раде у Њемачкој.

Таквих је и међу Турцима преко пола милиона (515.000), а заправо је и забиљежен велики пораст укупног броја странаца који ради и плаћа доприносе у Њемачкој. Он је у годину дана нарастао за 11,2 одсто и у мају 2016. их је било 3.119.453. Све у свему, било је ново запослено тек нешто мањи број странаца (312.000) него Немаца (364.000), али треба узети у обзир да је и укупан број запослених Њемаца 28.296.247.

(Независне новине)