Како је Румунија постала држава за примјер другима?

Године 1974. амерички еконимиста Артур Лафер, у то доба професор на Универзитету у Чикагу, био је на вечери са пријатељем Џудеом Ванинским, једним од уредника угледног Волстрит журнала.

За вечером су се придружили Доналду Румсфелду и Дицку Цхенеyу, који су радили у администрацији Џералда Форда, тадашњег америчког председника.

Тема о којој се те вечери расправљало бил је такозвана Фордова ВИП инцијатива, која је укључивала повећавање пореза.

Већи порез, мањи подстицај за пореске обвезнике

Према верзији приче коју је испричао Ванински пар година касније у свом тексту објављеном у ВСЈ-у, Артур је у једном тренутку зграбио убрус са стола и на њега нацртао оно што је Ванински назвао 'Лаферова крива.'

Једноставније, Лаферова крива приказује што се догађа кад влада знатно повећа стопу пореза. Теоретски, то заврши стварањем мање прихода него пре повећавања пореза.

Иако на прву звучи доста нелогично, и није. Наметањем великих пореза порески обвезници осећају мањи подстицај за зараду јер ионако све што зараде одлази влади. Мала предузећа не могу се с тим да се носе и, испадају из конкуренције. Проток капитала постаје знатно мањи и према Лафферовој кривој порески приходи не расту нимало, тако да је ситуација пре повећања пореза и након повећања једнака.

Оптимална стопа пореза

Међутим, негде између је тзв. 'оптимална' пореска стопа, она која максимизира приходе Владе, али и запосленост, продуктивност и производњу. На графикону Лаферове криве та вредност изгледа као да је на пола, тј. на 50 одсто. Но она варира из годину у годину, што знатно зависи и од стопе инфлације.

Арт је данас познат по томе што је креирао економску политику председника Регана, у којој су основне тезе биле слободна трговина, мање прописа и ниски прописи. Према Лефер Центру, те политике су допринеле највећем економском буму у историји САД. Више богатства је настало између 1982. и 2007, него у претходних чак 200 година.

Румунија одлучила да преиспита своју пореску политику

Те политике примењују се и у неким другим државама ван САД. Узмимо у обзир и недавни Брегзит. Британци су делом желели изаћи из Уније како би побегли од различитих врста директних и индиректних пореза, који су им наметнути из Брисела.

Једна од земаља која је усвојила ова тзв. Леферова правила је Румунија. Након година јадног, малог раста, румунска влада је одлучила преиспитати своју пореску политику. Крајем прошле године, ПДВ је смањен са 24 на 20 одсто, смањен је порез на доходак по одбитку, а смањени су и одбици од пореза на добит фирмама.

Привредни бум; пуно брже него што су мислили

Промене су уродиле плодом и то много брже него што се очекивало. У првом тромесечју, Румунија је забележила пораст од 4,3 у односу на протеклу годину. Аналитичари су очекивали раст од 3,9 одсто. Румунија је стога постала земља са једном од најбрже растућих економија међу земљама ЕУ. Предвиђање Европске комисије су да ће румунска економија укупно бити друга растућа међу 28 чланица, одмах иза Ирске.

Румунија је забележила и још један велики раст, можда и најбитнији. То је знатно смањење стопе незапослености, у мају је пала на 6,6 одсто, док је просек земаља еврозоне 10,1 одсто. Стопа незапослености међу младима је већа 21 одсто што чак помало и забрињава. Но, у поређењу са другим земљама је знатно нижа. У Италији је та стопа 36,8 одсто, у Шпанији 43,9 одсто, а Грчкој 47,4 одсто.

Европска Силицијумска долина

Румунија и њена економија стога у сваком смислу расту, а посебно се почео развијати информатичко-технолошки сектор у Букурешту, он бележи страховити пораст задњих година. ИТ је допринео 6,1 одсто у БДП-у у првом тромесечју ове године. До краја године очекује се да ће премашити 10 одсто. У Румунији су, захваљујући разумним ценама пословања, данас пословнице неких најбољих светских технолошких фирми, као нпр. Мајкрософт, ИБМ, Интел, Оракле, Адобе. Цене пословања су им знатно ниже него у Лондону. Изнајмљивање је јефтиније за 84 одсто.

Румунија је европски одговор на америчку Силицијумску долину. Румунија је одговор за све оне државе и владе који не знају како негативне стопе претворити у позитивне. Казнени порези су они који ометају раст, а реформа фискалне политике по узору на Румунију гарант процвата.

Извор: Б92
Фото: Тхинкстоцк.цом