Месо дебља колико и шећер?

Стручњаци Универзитета у Аделејду утврдили су да масти и угљени хидрати могу да нам пруже довољно енергије за функционисање организма, а пошто се варе брже од протеина, месо се током варења складишти за каснију употребу.

То значи да обиље меса у исхрани може допринети гојазности, баш као што је то случај са шећерима.

Докторанд Универзитета у Аделејду Венпенг Ју испитао је гобалну достпуност шећера и меса и утицај тих намирница на гојазност становништва у 170 земаља света.

Након што је узео у обзир разлике између земаља, укључујући и урбанизованост, физичку активност становништва и просечан калоријски унос, истраживач је открио да је доступност меса допринела гојазности појединих земаља подједнако као и доступност шећера – 13 одсто.

“Људи мисе да масти и угљени хидрати доприносе гојазности. Свиђало се то вама или не, масти и угљени хидрати у савременој исхрани пружају довољно енергије за наше свакодневно функционисање. Пошто се протеини из меса теже варе од масти и угљених хидрата, то значи да је сва енергија коју од њега добијемо вишак који се складишти у виду сала”, каже Ју.

Ју је представио свој рад на 18. Међународној конференцији о нутриционизму у Цириху.

Такође, објављен је у два часописа: “БМЦ Нутритион” и “Јоурнал оф Нутритион анд Фоод Сциенцес”.

Б 92
фото: интернет