Сахрањен у тренерци и са фудбалском лоптом
Фудбалски клуб "Младост" из Бајинаца испунио је јуче последњу жељу свом бившем играчу, тренеру, предсједнику и великом пријатељу клуба Стеви Босанчићу, а његовој сахрани присуствовали су сви играчи овог клуба у пуној спортској опреми. По личној жељи на онај свијет отишао је у тренерци и са фудбалском лоптом коју је, кажу у клубу, волио више од живота.
Република Српска
„Са лоптом крпењачом почео је да се дружи на бајиначком Утвају чим је проходао. Био је један од оснивача мјесног клуба "Младост" 1974. године, његов играч и прошао све функције у клубу. Контакте није прекидао ни за вријеме рада у Аустрији, гдје је зарадио пензију, а по повратку кући одмах се укључио у рад клуба, помажући и морално и материјално. Једноставно, понашао се као отац према играчима и нама у руководству, а његово искуство и помоћ били су драгоцјени за наш мали клуб“, каже садашњи предсједник "Младости" Лука Митраковић.
Отишао је Стево прије 45 дана у Аустрију да ојача нарушено здравље. И док се борио за живот, имао је снаге да се распитује о стању у клубу, како теку припреме, да ли има нових играча, има ли пробних утакмица. А кад је видио да се ближи крај, породици је саопштио последње жеље. И све су испуњене, каже његов син Урош, који се поноси на дјело свог оца.
Био је људска и спортска величина. Легенда села Бајинаца.
А да је ријеч о обичном, али великом човјеку, омиљеном у селу, потврдило је и више стотина грађана присутних на његовој сахрани, која је, да није било плача, личила на амбијент пред фудбалску утакмицу, управо онако како је Стево замишљао у последјим часовима живота.
Играчи у спортској опреми, умјесто судија три свештеника у црном и на све стране симболи фудбалског клуба.
БН телевизија (С.К.)
Отишао је Стево прије 45 дана у Аустрију да ојача нарушено здравље. И док се борио за живот, имао је снаге да се распитује о стању у клубу, како теку припреме, да ли има нових играча, има ли пробних утакмица. А кад је видио да се ближи крај, породици је саопштио последње жеље. И све су испуњене, каже његов син Урош, који се поноси на дјело свог оца.
Био је људска и спортска величина. Легенда села Бајинаца.
А да је ријеч о обичном, али великом човјеку, омиљеном у селу, потврдило је и више стотина грађана присутних на његовој сахрани, која је, да није било плача, личила на амбијент пред фудбалску утакмицу, управо онако како је Стево замишљао у последјим часовима живота.
Играчи у спортској опреми, умјесто судија три свештеника у црном и на све стране симболи фудбалског клуба.
БН телевизија (С.К.)
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (1)
криминалци
Цовјек је волио клуб и село и давао евре за исто, ту нема спора. Велико постовање! Али ови , који су му као данас досли изразити постовање и који су као плакали за њим, плакали су у ствари за тим еврима јер они су зивјели на рацун тог пстеног цовјека.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.