ОИ: "Уштини ме, не знам да ли је јава или сан"?!

Деценије рада, труда и одрицања све је дошло на наплату у једном дану - 16. августа 2016.

Давор Штефанек окитио се златном медаљом на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру и тако испунио обећање, али и очекивања људи добро упућених у рвачки спорт.

Србија поново има олимпијског шампиона у рвању, после четири деценије.

Прилично смирен говорио је Штефанек о емоцијама и осећањима која су га преплавила док је стајао на победничком постољу, док се застава Србије подизала уз тактове (додуше, не баш прецизне) химне "Боже правде".

"Хтео сам да замолим такмичара из Грузије да ме уштине, да видим да ли је то што се дешава стварност или сањам. Попео сам се на постоље и нисам био уопште свестан, нисам ни сада. Види се то и на снимцима, вртим очима и не верујем да сам ту", искрен је наш шампион.

Има времена, ускоро ће постати свестан шта је урадио. И раније је са највћех такмичења доносио медаље, али олимпијска сија посебним сјајем.

"Када дођем кући и када будем гледао снимке вероватно ће ми тада постати јасно шта сам доживео. После уласка у финале дошао сам у Олимпијско село и када сам видео неке слике, објаве људи који су ми пожелели срећу, онда су ми кренуле сузе. Тако ће да буде и када будем дошао у Суботицу, када ме дочекају људи које нисам изневерио. Не бих их изневерио и да нисам узео медаљу, али са њом сам дошао на олимпијску чесму на коју сам кренуо", рекао је Давор Штефанек.

Извор: мондо.рс