ОИ: Шта се радујете? Све је ово нормално! СРБ - ХРВ 86:83!

Што би рекао Мирослав Мута Николић:

„Шта се радујете, ово је све нормално?“

Та, нису нама ваљда Хрвати мерило квалитета. С њима знамо. Увек и свуда. Сад идемо на Аустралију, да јој вратимо мило за драго и обезбедимо медаљу на Олимпијским играма.

Србија је још једном - као у Барселони 1997, као у Истанбулу 2010, као у Кордоби недавно на припремном трурниру - узела меру бившој браћи, послала их кући, а себе омогућила две меч лопте за још једно одличје из Рија.

Да нам је неко пре Олимпијских игара рекао да ћемо у четвртфиналу играти против Хрватске, па још као четврти у групи - помислили бисмо да је "скривена камера".

Међутим, скор 3-2 Бојана Богдановића, Круне Симона и другова, уз кључну победу над Шпанијом још у првом колу, одредио је управо такав епилог групне фазе.

"Вечити" ривали са простора еx-YУ су се борили за последњу полуфиналну "визу", у свом првом окршају на великим такмичењима након осмине финала Мундобаскета у Турској, пре шест година.

Тада је Србија славила резултатом 73:72, остваривши једну од многих победа над Хрватима, који су "црну серију" прекинули само на тренутак, на турниру у Лондону лета 2011. године.

У четвртфиналу олимпијског турнира селекција Александра Ђорђевића бацила је на колена комшије 86:83 (20:19, 12:19, 34:14, 30:20) и показала не само да је дорасла борби за највиши пласман, него и да ће Хрвати морати да сачекају не би ли нас на неком великом такмичењу добили.

Кључним се испоставила треће деоница у којој је наш тим убацио више поена него збирно у прве две и у којој је партијом Богдана Богдановића „убио у појам“ ривала, обезбедивши, чинило се, мирнији наставак утакмице у којој смо током једног кратког периода, у другој четвртини, стрепили са исход.

Нису се дали сломити тад, устали су са паркета, али нашли смо начин да их тамо и оставимо. Захваљујући пеналима Милоша Теодосића 18 секунди пре краја, па погоцима Николе Јокићаса линије слободних бацања 13 секунди пре краја завршили посао који смо могли и морали раније, да није било брзоплетости у нашем нападу, кад је ривал већ био готов.

Богдановић је у трећем делу игре био незаутасвљив, убацио је 11 поена, разигравао саиграче и довео нас у ситуацију да заборавимо све лоше из првог полувремена. Меч је завршио са 18 кошева (три тројке) и уз Стефана Марковића (10п) био једини двоцифрен у нашем тиму, који је славио између осталог захваљујући офанзивниом скоку (14).

Додуше, за најбољег играча Хрватске, Бојана Богдановића, у већем делу меча нисмо имали решења. Ас Бруклина убацио нам је 28 поена (четири тројке), врло добри су били Миро Билан под кошем и Марко Хезоња чија је тројка вратила противника на три разлике пет минута пре краја (71:74), да би Планинић са линије пенала вратио резултатску неизвесност (73:74).

Само, немају Хрвати играча калибра Милоша Теодосића. Један од најкреативнијих играча Европе поделио је десет асистенција -  сваку таман онда кад је требало - на крају и сам преузео одговорност и повео нас на мегдан Аустралији.

Да јој вратимо дуг.

СРБИЈА – ХРВАТСКА 86:83 (20:19, 12:19, 34:14, 20:31) 
Дворана: Кариока Арена 1. Судије: Гарсија, Рижук, Вазкез.

СРБИЈА: Теодосић 9, Симоновић 0, Богдановић 18, Марковић 12, Калинић 6, Недовић 0, Бирчевић, Радуљица 12, Јокић 12, Штимац 0, Јовић 9, Мачван 8.

ХРВАТСКА: Бабић 4, Крушлин, Стипчевић, Симон 8, Хезоња 16, Шарић 7, Укић 4, Планинић 6, Билан 10, Шакић, Араповић, Богдановић 28.

Извор: моззартспорт