Овдје Бошњаци и Срби најбоље сарађују

Кроз тешка времена често не можемо сами. Тако је и у селу Попов мост, у којем Бошњаци и Срби сарађују и боље него у оним сретнијим временима.

Национални парк Сутјеска. Село Попов мост идеално је укомпоновано у беспрекорну природу. Долазимо до засеока Кршовина. У њему је прије рата живјело 140 чланова породице Кршо. Сада тек неколико кућа.

Рамо је 2000. године био први повратник у село. Прича да у селу не знају за ријечи подјеле и тензије. Свјестан је, каже, као и комшије, да је прича о референдуму продавање предизборне магле.

“Њега баш брига за његов народ, исто као ове овамо двије елите баш брига за свој народ. Њима је супер”, каже Рамо Кршо.

Само не треба, каже Рамо, допустити таквој политици да се мијеша у комшијске односе. Комшија и пријатељ Чедо продаје свјеж парадајз.

Родио је, прича Чедо, ове године па га буде и за продају. По свој килограм навратио је и Слобо. Идеална прилика да се поприча о свему по мало, па и о политици. Чедо је, каже, не воли.

“То је зло које треба искорјенити. Ја имам пријатеље из сваке странке. Сваке. Мене не интересује која си странка и нација, то мене не интересује, живимо сви заједно и боримо се, а то је та неправда најгора данас”, каже Чедомир Вуковић.

Свакодневно сарађују

Чедо, Рамо и Слобо због суровог живота на селу свакодневно сарађују. Један другом продају воће, поврће, дрва, помажу један другом, а уједињени су, кажу, и у срећи и у несрећи.

Слободан каже да политичари више не помажу ни пред изборе, сада приче попут отцјепљења и мегапројеката путем медија лакше улазе у сваку кућу.

“Ту неко поене добија. Пред сваке изборе иде неки референдум и нека централа, Бук Бијела и остале. О Бук Бијелој ће се причати до октобра, и онда ће прекид бити до оних избора”, каже Слободан Радовић.

У хладу Чединог имања, са тројицом пријатеља и комшија престаје сва политичка логика, која се захваљујући причама о референдумима, пописима, механизмима координације, изборима, беспотребно труди унијети немир међу ове људе.

Извор: Блиц