Радници потражују више од 14 милиона марака

"Жељезнице" наводе да је тешко утврдити прецизан број тужби с обзиром на то да су утужени различити периоди, али да је, по пристиглим пресудама до краја 2015. године, укњижено 8.600.000 КМ.

До умањења исплате топлог оброка са 185 КМ нето /305 КМ бруто/ на 112 КМ нето /185 КМ бруто/ од 2012. године дошло је искључиво због тешког финансијског стања у којем се "Жељезнице" налазе већ дуги низ година, тврде из управе предузећа.

Основни и окружни судови су у већини пресуда заузели становиште да су "Жељезнице" исправно поступиле, односно да су могле приступити умањењу накнада у складу са могућностима за исплату, имајући у виду чињеницу да је ријеч о накнадама које су из категорије материјалних трошкова и које се исплаћују из средстава пословања за те намјене, а да "Жељезнице" већ дуги низ година послују са губитком.

Тек су пресуде Врховног суда Републике Српске и Уставног суда промијениле становиште основних и окружних судова, али до тада је већ већина тих разлика потраживања било утужено, и постојало је врло мало могућности за договоре око евентуалног избјегавања судских спорова.

Из Управе наводе да је у почетној фази разговора са радницима и синдикатима, било и значајне подршке Управи "Жељезница" на активностима у циљу превазилажења тешке материјалне ситуације, али да је касније дошло до промјене ставова и покретања судских спорова.

"Када је постало извјесно да је дошло до промјене судске праксе, и да према пресудама које долазе постоји обавеза да се радницима исплате те разлике, Управа 'Жељезница' је за 2016. годину укњижила дуг према радницима у пуном износу од 185 КМ нето /305 КМ бруто/, а за претходни период књижи обавезе за дуг за које су донесене правоснажне пресуде", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се додаје да је било и захтјева да се одмах признају сви тужбени захтјеви да се не иде у даље поступке, што би значило да на извршењу одмах има 14.000.000 КМ и што би довело до тренутне блокаде "Жељезница" и немогућности даљег опстанка.

Управа је предузела бројне кораке имајући у виду шта би значило признавање по аутоматизму свих тужбених захтева, а опет имајући свијест да постоји обавеза да се радницима исплате заостала дуговања, али и да не постоје средства да се та дуговања исплате.

За цјелокупан дуг, синдикатима као представницима свих тужилаца, понуђен је споразум који је обухватао сва потраживања, уз период отплате од пет година, почев од 1. јануара 2017. године, што су синдикати и пуномоћници радника одбили.

Такође, понуђено је и да се дуг за 2015. годину исплати у краћем року, од три године што је у складу са захтјевом радника, али почев од 1. јануара 2017. а не одмах како је тражено, међутим и то радници нису прихватили, односно адвокатска канцеларија коју су ангажовали.

Управа је покушала да пронађе рјешење и путем Агенције за мирно рјешавање радних спорова Републике Српске, али је и то било без успеха и разумјевања.

Из Управе упозоравају да алтернатива може да буде само принудна наплата блокадом рачуна и продајом имовине.

"У том случају извјесно је да може доћи до многих других за раднике можда и несагледивих посљедица", блокада рачуна и од комитената, немогућност даљег пословања, блокада од банака због неизмирења кредита, немогућност обезбјеђења енергената, материјала и средстава за рад и друго, наводе из Управе "Жељезница".

Истичу да у крајњем случају може доћи и до потпуног престанка редовног рада што може да води и до стечаја, отпуштања радника, што овој Управи "Жељезница" никада није био циљ.

(Истинито)