Москва неће дозволити "Олују" над Русима
Дан обиљежавања годишњице независности Украјине сигурно неће проћи без инцидената, како у земљи, тако и у пограничним дијеловима земље, а са обзиром на компликовану унутрашњу политичку и економску ситуацију нису искључени ни социјални немири, сматрају саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.
Свијет
Професор са Факултета за међународну политику и безбједност Илија Кајтез каже за Спутњик да се Украјина суочава са великим проблемима који јачају екстремне десничаре. Када је ријеч о евентуалним сукобима са Русијом он каже да то напросто није могуће јер је руска армија супериорна у односу на украјинску, али и да то не би дозволили украјински ментори.
„Русији као тако моћној земљи не треба територијално проширење. Они имају два одсто свјетске популације и 14 одсто територије. Ако неко нема глад за територијом онда је то Русија“, каже Кајтез.
Горан Матић, сарадник Института за упоредно право, каже да је Русија до сада веома одмјерено користила своје ресурсе и да су акције углавном биле дефанзивне и спречавале су развој сукоба.
„Руска Федерација сигурно неће реаговати на провокације, али ће сигурно бранити своје интересе и неће допустити да екстремисти нагрну на цивиле. Видјели смо кроз акцију ’Олуја‘ како то изгледа. Руска Федерација сигурно неће дозволити да се нешто као ’Олуја‘ деси њеном становништву у Украјини“, каже Матић.
Он сматра да је украјински предсједник Петро Порошенко имао велика очекивања од Европске уније и САД, али ипак је видио да сам мора да предузме кључне кораке и да ће проблем морати да ријеши за столом са Владимиром Путином.
Наши саговорници сматрају да се руска политика посљедњих година промијенила од пуког посматрача до активног учесника. Указују и да Москва мијења концепт безбједности и спољне политике и да је Запад због тога оптужује за неоимперијализам.
За Матића и Кајтеза кључна ствар је страх НАТО-а од војног јачања Русије. Подсјећају на договор о зони интереса када је Алијанса обећала докле ће ићи са учлањењем.
„НАТО није само војна, већ и политичка организација. У току су процјене шта ће се добити, а шта изгубити примањем нових чланица. Процјењује се да ли ће се сарађивати кроз билатералне односе или кроз чланство. Али треба истаћи да чланство није механизам који ће бившим совјетским државама дати гаранције да ће бити заштићени да ће им доћи америчка војска на територију. На крају, ако дође до конфликта увијек вас усмјере да сами тражите рјешење“, објашњава Матић.
Илија Кајтез каже да би Украјина морала да задржи војну неутралност, али и да је јасно да Русија неће дозволити да Украјина постане чланица НАТО-а. „Али ни НАТО неће Украјину. Свјесни су да је то корак који они, као рационални људи, не смију да направе“, закључује Кајтез.
Извор: Независне новине
„Русији као тако моћној земљи не треба територијално проширење. Они имају два одсто свјетске популације и 14 одсто територије. Ако неко нема глад за територијом онда је то Русија“, каже Кајтез.
Горан Матић, сарадник Института за упоредно право, каже да је Русија до сада веома одмјерено користила своје ресурсе и да су акције углавном биле дефанзивне и спречавале су развој сукоба.
„Руска Федерација сигурно неће реаговати на провокације, али ће сигурно бранити своје интересе и неће допустити да екстремисти нагрну на цивиле. Видјели смо кроз акцију ’Олуја‘ како то изгледа. Руска Федерација сигурно неће дозволити да се нешто као ’Олуја‘ деси њеном становништву у Украјини“, каже Матић.
Он сматра да је украјински предсједник Петро Порошенко имао велика очекивања од Европске уније и САД, али ипак је видио да сам мора да предузме кључне кораке и да ће проблем морати да ријеши за столом са Владимиром Путином.
Наши саговорници сматрају да се руска политика посљедњих година промијенила од пуког посматрача до активног учесника. Указују и да Москва мијења концепт безбједности и спољне политике и да је Запад због тога оптужује за неоимперијализам.
За Матића и Кајтеза кључна ствар је страх НАТО-а од војног јачања Русије. Подсјећају на договор о зони интереса када је Алијанса обећала докле ће ићи са учлањењем.
„НАТО није само војна, већ и политичка организација. У току су процјене шта ће се добити, а шта изгубити примањем нових чланица. Процјењује се да ли ће се сарађивати кроз билатералне односе или кроз чланство. Али треба истаћи да чланство није механизам који ће бившим совјетским државама дати гаранције да ће бити заштићени да ће им доћи америчка војска на територију. На крају, ако дође до конфликта увијек вас усмјере да сами тражите рјешење“, објашњава Матић.
Илија Кајтез каже да би Украјина морала да задржи војну неутралност, али и да је јасно да Русија неће дозволити да Украјина постане чланица НАТО-а. „Али ни НАТО неће Украјину. Свјесни су да је то корак који они, као рационални људи, не смију да направе“, закључује Кајтез.
Извор: Независне новине
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.