Двије милијарде КМ чувају за “црне дане”

Крајем прошле године грађани су у банкама држали око 1,9 милијарди КМ, а према подацима за прва три месеца ове године штедња је достигла рекордан износ - две милијарде КМ.

Од тог 1,5 милијарди КМ чини орочена штедња, а остатак штедња по виђењу. Око 70 одсто штедње је у страним валутама, највише у еврима, што показује да грађани не верују претерано конвертибилној марки.

 Штедња грађана у банкама из године у годину енормно расте. Крајем 2008. године, која се узима као година почетка кризе, грађани су имали уштеђених 773 милиона КМ, а до данас је штедња порасла за чак 159 одсто.

"Штедњом је финансирано 99 одсто кредита грађана. Ако узмемо у обзир и текуће рачуне грађана, на којима се налази преко 500 милиона КМ тада су депозити грађана већи од кредита грађанима за 25 одсто. То значи да се значајан део депозита грађана користи за финансирање кредита у другим секторима", кажу у Агенцији за банкарство Републике Српске.

Додају да је раст штедње, али и велико учешће орочене штедње у укупној штедњи, резултат поверења грађана у банке. Томе доприноси чињеница да држава осигурава депозите до 50.000 КМ.

Стручњаци кажу да је прави феномен да постоје грађани који, имајући у виду низак животни стандард већине становништва, успевају да штеде.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста Српске “Сwот”, каже да је због страха од још веће кризе и незапослености повећања штедња рефлексна реакција многих грађана.

"Многи се суздржавају од потрошње и улагања, што доводи до негативног ефекта на нашем тржишту, јер се смањује промет и потрошња", истиче Грабовац.

Позитвно је то што је штедња главни извор кредитирања грађана.

"Међутим, и банке се суздржавају од давања кредита, јер је све више ризичних зајмова који се не враћају на време", наводи Грабовац.

Социолог Љубиша Рокић каже да су грађани поучени негативним искуствима из прошлости били приморани да науче да штеде за црне дане.

"Живимо на нестабилном простору и никад не знамо шта нас очекује. Свака улагања су ризична па зато имамо ситуацију да је огроман капитал који би се могао боље искористити заробљен у банкама", каже Рокић.

Он сматра да ипак штеде они имућнији, док се већина грађана задужује да преживи.

Питање је ко штеди

Грабовац каже да би било интересантно видети ко штеди новац и у ком износу, чиме се нико није бавио.

"Питање је да ли имамо много штедиша који штеде мале износе, или мало штедиша који штеде веће износе новца. Тада би добили објективнију слику о феномену штедње код нас", каже Грабовац.

Поједини економисти сматрају да на веће штедне улоге треба увести негативну каматну стопу.

(Блиц.рс)