Зна се, гдје се рађају олимпијски шампиони...!

Ватерполо је поред фудбала најстарији екипни спорт на летњим олимпијским играма. Први пут је у такмичарском програму појавио у Паризу 1900. године и са изузетком 1904. на Играма се редовно одржава ватерполо турнир.

Највише успеха имају Мађари, иако немају море! Они су чак од 1928. до 1980. освојили медаље на СВИМ олимпијским играма, а у периоду од 1932. до 1976. њима је припало чак шест од 10 златних медаља. На велику сцену вратили су се 2000. године у Сиднеју, када им је припао трон. Били су шампиони и у Атини 2004. и у Пекингу 2008.

И наша репрезентација може се похвалити сличним учинком: четири златне (Мексико 1968, Лос Анђелес 1984, Сеул 1988, Рио де Жанеиро 2016), пет сребрних (Хелсинки 1952, Мелбурн 1956, Токио 1964, Москва 1980, Атина 2004) и три бронзане медаље (Сиднеј 2000, Пекинг 2008,Лондон 2012).

Од Сиднеја на овамо, дакле рачунамо ли последњих пет олимпијских турнира, шампиони су били ватерполисти Мађарске, Хрватске и Србије. Заокружите сад то на мапи Европе и додајте Црну Гору, Италију и Грчку, које су територијално близу, а такође су биле у борби за медаљу. У полуфинале су се (евентуално) пласирале Шпанија, Русија и Сједињене америчке државе. Упоредите само ову мапу са територијама које заузимају Русија или САД.

Ето тако изгледа "ударна игла" светског ватерпола, у коме последњих година суверено владају Срби. Имамо златне медаље са СВИХ такмичења да то и докажемо.

Увеличамо ли још мало географску карту, а без намере да икоме пребрајамо крвна зрнца, међу новим олимпијским шампионима има највише Београђана (Живко Гоцић, Милан Алексић, Никола Јакшић, Филип Филиповић, Стефан Митровић и селектор Дејан Савић) и Новосађана (Гојко Пијетловић, Душко Пијетловић Милош Ћук и Бранислав Митровић). Слободан Никић рођен је у Зрењанину, а из околине Ниша је Сава Ранђеловић. Андрија Прлаиновић је из Херцег Новог, док је млађани Душан Мандић из Котора.

Извор: мондо.рс