Библија непроцјењиве вриједности у Семберији

Стари завет Лутерове библије састоји се из 39 књига у односу на 46 књига Старог завета католичке Библије.

Писана је на старонемачком језику па је ни Иван ни његов отац нису знали читати. Иван се присећа како је ова књига доспела у Бијељину.

"Кад су Немци долазили и насељавали ове просторе донели су је. То је моја фамилија донела, тачније бакина браћа су донели велику библију овамо у ове крајеве и када су одлазили 1942. године за Немачку онда су је оставили сестри као успомену" каже Иван.



Гледано из позиције културног наслеђа ова библија има непроцењиву вредност. Ипак нико у БиХ није дао Ивану конкретну понуду и обећање да ће на прави начин сачувати книјгу.

Према Ивановим речима било је понуда, али недовољних да замени сећања на породицу која крију ове странице.

"Нешто мало су били заинтересовани у Музеју у Бијељини и Исламска заједница је била заинтересована да је узме. Хтели су да је рестаурирају, конзервирају и сачувају али нисам био рад да је дам. Нисам желео да изађе из моје куће" наглашава Иван.

<имг срц="/стораге/имагес/2016/08/26/120563/библија-непроцјењиве-вриједности-у-семберији-2.wебп" />

Служећи у Аустроугарској војсци, Немци су дошли и до Семберије. Привукла их је плодна земља, ту су се настанили и основали породице. Тако су Вазмерови наставили живот у Бијељини, а са њима и стара библија.

Библија Мартина Лутера из 1765. године ускоро би могла да промени власника али само из једног разлога - наставити породичну традицију.

<имг срц="/стораге/имагес/2016/08/26/120564/библија-непроцјењиве-вриједности-у-семберији-3.wебп" />

"Чуваћу Библију док могу, а када то не будем могао даћу је даље на чување сестриној деци, да је и они наставе чувати. Да и они имају успомену, да знају ког су порекла" обећао је Иван.

За сада, он поносно остаје чувар првог писаног трага, трага да су Немци некад насељавали просторе данашње Босне и Херцеговине и да су своју културу уткали и у животе нашег становништва.

Извор: Инфо БН
Фото: Инфо БН