Најслађи су колачи из старе посластичарнице
Колачи посластичарнице “Калимеро”, најстарије у Угљевику, имају моћ да вас транспортују кроз вријеме. У дјетињство одводе црвене јабуке у шећеру или бомбоне, обојене природном бојом и аромом.
Република Српска
У времеплов угљевичког посластичарства стају успомене на посластичарну “Код Локмана”, која је постојала у Старом Угљевику, да би 1984. године почела са радом “Калимеро” - прва посластичарница у данашњем Угљевику, која је опстала све до данашњих дана.
Посластичарница “Калимеро” почела је са радом далеке 1984. повратком породице Радовановић из Земуна у њихов родни Угљевик.
Власник посластичарнице Симо Радовановић се присјећа да је у то вријеме Угљевик врвио од занатских радњи и занатлија у тада једином занатском центру. Било је веома тешко доћи до локала у којем је започео занат, јер је његово изнајмљивање у то вријеме било изузетно скупо.
Нажалост, данас је то мртав, напола празан, занатски центар у којем посластичар Симо и даље вјеран свом занату прави најслађе колаче у својој невеликој посластичарници. “Вријеме се промијенило, изворни занати изумиру, примат узимају занати са високом технологијом и машинском производњом”, каже посластичар Симо.
Иако су се , како каже стари посластичар , времена промијенила инвентар у радњи је остао исти од самог почетка, а колачи се раде по традиционалној провјереној рецептури. Међутим, посластичарница је слабо посјећена, јер у времену “брзог живљења” Угљевичани немају више навику да сједну и поједу колач, него се колачи из Симине посластичарнице углавном купују и преузимају по наруџби.

Посластичар Симо с поносом истиче велико искуство и умијеће у посластичарству које поткрепљује доказом – медаљама освојеним на разним такмичењима. И данас се држи старог, традиционалног начина прављења производа, како би сачувао препознатљиви квалитет и оправдао повјерење својих сталних муштерија.
Овај посластичар каже да слабо ко хоће да учи занат и да га за ове 32 године колико радња постоји у Угљевику, нико није питао да се учи посластичарском умијећу код њега.
За сада тајне посластичарског заната чувају само мајстор Симо и брезе засађене испред посластичарнице у вријеме када је она почела са радом.
Остаје нада, да ће ипак неко од младих нараштаја показати интересовање,вољу и жељу да научити ову племениту вјештину стварања слатких укуса и на тај начин сачувати од заборава један од најљепших и најслађих старих заната.
Извор: Инфо БН
Посластичарница “Калимеро” почела је са радом далеке 1984. повратком породице Радовановић из Земуна у њихов родни Угљевик.
Власник посластичарнице Симо Радовановић се присјећа да је у то вријеме Угљевик врвио од занатских радњи и занатлија у тада једином занатском центру. Било је веома тешко доћи до локала у којем је започео занат, јер је његово изнајмљивање у то вријеме било изузетно скупо.
Нажалост, данас је то мртав, напола празан, занатски центар у којем посластичар Симо и даље вјеран свом занату прави најслађе колаче у својој невеликој посластичарници. “Вријеме се промијенило, изворни занати изумиру, примат узимају занати са високом технологијом и машинском производњом”, каже посластичар Симо.
Иако су се , како каже стари посластичар , времена промијенила инвентар у радњи је остао исти од самог почетка, а колачи се раде по традиционалној провјереној рецептури. Међутим, посластичарница је слабо посјећена, јер у времену “брзог живљења” Угљевичани немају више навику да сједну и поједу колач, него се колачи из Симине посластичарнице углавном купују и преузимају по наруџби.

Посластичар Симо с поносом истиче велико искуство и умијеће у посластичарству које поткрепљује доказом – медаљама освојеним на разним такмичењима. И данас се држи старог, традиционалног начина прављења производа, како би сачувао препознатљиви квалитет и оправдао повјерење својих сталних муштерија.
Овај посластичар каже да слабо ко хоће да учи занат и да га за ове 32 године колико радња постоји у Угљевику, нико није питао да се учи посластичарском умијећу код њега.
За сада тајне посластичарског заната чувају само мајстор Симо и брезе засађене испред посластичарнице у вријеме када је она почела са радом.
Остаје нада, да ће ипак неко од младих нараштаја показати интересовање,вољу и жељу да научити ову племениту вјештину стварања слатких укуса и на тај начин сачувати од заборава један од најљепших и најслађих старих заната.
Извор: Инфо БН
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (1)
Карадоз
Реци некој зени која је родјена 1984. да је стара...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.