БиХ је загађенија држава и од Кине

Становници БиХ добро памте прошлу зиму када су концентрације прашине и других штетних честица у зраку биле толике да се улицама Сарајева, Тузле, Зенице, Какња и других градова буквално није могло ходати без заштитних маски, а због онечишћеног ваздуха привремено је била прекинута и настава у сарајевским школама.

У Сарајеву је тада концентрација прашине прелазила вриједности од 300 микрограма по метру квадратном, док је у Тузли, у близини постројења термоелектране, мјерено и више од 1.000 микрограма. Према стандардима ЕУ, у градовима се толеришу концентрације прашине између 25 и 40 микрограма по квадратном метру.

Фосилна горива која грађани користе за гријање у зимским мјесецима, те застарјели аутомобили на цестама примарни су извори загађења ваздуха у БиХ, каже за Фактор Амина Омићевић, представница УН-овог програма за заштиту околне у Босни и Херцеговини.

“Оно што УНЕП покушава постићи првенствено у Сарајеву и Бањалуци јесте да се унаприједе системи централног гријања тако да буду доступнији грађанима, те да се користе горива која су боља за квалитет ваздуха. У Сарајеву Топлане свакако користе плин, а у Бањалуци, нажалост, то је до сада био мазут. Сарајево је већ низ година један од најзагађенијих градова у Европи, а ситуацију не олакшава ни геоморфологија, с обзиром на то да је град смјештен у котлини. У зимским мјесецима загађење ваздуха у појединим градовима БиХ прелази дозвољене вриједности и до пет пута”, наглашава Омићевић.

Загађење ваздуха скупо кошта БиХ не само у економском него и у смислу општег здравственог стања становништва. Свјетски економски форум објавио је недавно листу земаља у којима загађење убија највећи број људи – Босна и Херцеговина је међу првима на листи са процијењених 223,6 становника на популацију од 100.000 људи који годишње умиру од посљедица загађења, а као главни "кривац" наводи се саобраћај.

Према овој листи, креираној на основу података Свјетске здравствене организације и Европске агенције за околину, чак је и Кина мање загађена од БиХ (163,1 смртних случајева на 100.000 становника). На листи најзагађенијих земаља свијета су и Србија, гдје се процјењује да годишње на 100.000 становника загађење убије 137 особа, те Румунија, Украјина, Албанија и Бугарска.

Истраживања показују да ће број смртних случајева везаних за загађење расти и у наредним деценијама. Према подацима Удружења за здравље и околину из Брисела, објављеним у марту ове године, здравствени трошкови повезани са загађењем зрака из термоелектрана у БиХ износе до 3,1 милијарде евра годишње, што представља трећину укупних трошкова из овог извора у регији Западног Балкана.

(Фактор)